Hari Din Stenton (Harry Dean Stanton) je cenjeni karakterni glumac upečatljivog izgleda, koji je najznačajniju ulogu imao u čuvenom filmu Paris, Texas. Iako je već zašao u desetu deceniju života, nije ga napustila vitalnost i volja da se i dalje pojavljuje ispred kamere. U filmu Lucky ne postoji jasna granica između njegove ličnosti i njegove glume, a nedugo nakon završetka snimanja ovog filma, Stenton je preminuo.
Stenton tumači Lakija, čoveka jednostavnog životnog ritma, kome je svaki dan kao preslikan, sa malim svakodevnim ritualima. Svaki jutro radi vežbe dok mu gori cigareta, pije mleko, oblači se potpuno isto kao i svakog dana i pešači do grada. Tamo obavezno obiđe lokalni restorančić, lokalni bar i prodavnicu u kojoj se snabde cigarama i mlekom za sledeći dan. Uveče gleda svoje omiljene kvizove i zove svog prijatelja, kome poveri svoje misli, pre nego što legne da spava.
Vremenom, Laki je postao živa legenda mesta, iako niko ne zna zbog čega nosi taj nadimak. On je tip čoveka koji ne govori često, ali kada to uradi, za to postoji razlog. Njegov glas nudi savete bez obzira da li su nekome oni potrebni, ali je svako spreman da ga sasluša. Gde god se pojavi ga dočekaju sa osmehom, a svaki lokal u kome se pojavi dobija dozu autentičnosti. U zavisnosti od raspoloženja, Laki se ili obraća svima u sobi ili je praktično neprimetan, naslonjen na šank ili uklopljen u pozadinu separea u kome sedi.
Scenaristi su verovatno lako dobili inspiraciju za pisanje ovakvog karakera, jer je svako, ko je sedeo u lokalnom baru, sigurno video čoveka kao što je Laki. Teži deo posla je bio pretvoriti njegovu dnevnu rutinu bez previše priče u narativ koji govori više o njemu samom, nego o životu kojim živi. Film se ne upušta u preveliko filozofiranje, ali vrlo lepo pokazuje kako život postane rutina bez našeg zapažanja i kako se nosimo sa neizbežnošću smrti. Naš junak ima obaveze koje ga drže aktivnim i, koliko god te obaveze nama delovale trivijalne, njemu su sasvim dovoljan razlog da se bori još jedan dan.
Kao što sam spomenuo, ne postoji jasna razlika između Stentonove glume i samog Stentona – ne možemo odrediti gde se zaustavlja Stenton, a gde počinje karakter. Lako je pomisliti da se glumac jednostavio pojavio pred kamerama. Svom liku pruža sitne, ali upečatljive detalje koji se ogledaju na njegovom licu ili njegovim pokretima, čineći ga ljudskim. S obzirom da retko kada znamo nešto iz ličnog života karakternog glumca, može biti da je Lakijeva biografija slična Stentonovoj. U svakom slučaju, njegova poslednja uloga je bila kao stvorena za njega.
Džon Kerol Linč (John Carroll Lynch), još jedan cenjeni karakterni glumac, potpisuje svoj debitantski režiserski uradak, u kome se bavi tipom karaktera koje je i sam tumači. Jedan od razloga za gledanje ovog filma je svakako i pojavljivanje Dejvida Linča (David Lynch) u ulozi ekscentričnog Huarda, koji tuguje jer je njegova kornjača pobegla od kuće. Laki nije vernik i ne može ništa učiniti kako bi popravio svoje zdravlje, tako da mora prihvatiti ono što ga čeka – dok gledamo lokacije gradića bez njega, shvatamo da njegovim odlaskom više ništa nije isto.
Lucky je najbolje posmatrati kao oproštajno pismo cenjenog glumca, kome slava nikada nije bila prioritet – lagana meditacija o smrtnosti i minimalistička studija karaktera sa spontanim humorom, namenjena pre svega strpljivim gledaocima i poštovaocima Harija Dina Stentona.
Izvor: filmskerecenzije.com
