Scenaristkinja Nancy Oliver je došla na ideju za ovaj film dok je istraživala internet za potrebe svog novinskog članka. Tako je naletela na sajt koji prodaje ljubavne lutke, plastične tvorevine koje anatomski veoma liče na pripadnice slabijeg pola. Iznenađena potražnjom za ovom robom, počela je da razmišlja o tipu ljudi koga bi ove lutke mogle zanimati i tako je došla do skice svog protagoniste.
Radnja filma prati Larsa (Ryan Gosling), simpatičnog, povučenog i sramežljivog momka, koji radi monoton posao službenika i živi u garaži svog brata i snaje. Oni se trude da ga uključe u drušvena okupljanja, ali Lars uvek pronalazi neki izgovor. Jednom prilikom tokom dolaska na večeru kod njih, sa sobom dovodi i Bjanku, devojku njegovih snova, za koju se ispostavlja da je lutka naručena sa interneta. Njegov potez neće naići na odobravanje, ali će vremenom dovesti do razumevanja i podrške…
Koncept priče je takav da bi autori savremenih komedija lako pronašli materijal za jeftine šale i ismevanje Larsa, pa bi ovakav film mogao skliznuti u kombinaciju parodije i lošeg humora. Međutim, scenaristkinja nije išla linijom manjeg otpora i njen film ima elemenata drame, iako je u suštini komedija. Ta komedija se postiže specifičnošću karaktera kao što je Lars i uvrnutim situacijama koje uključuju njega i njegovu izabranicu – ako očekujete sitkom, potražite neki drugi film.
Lars se nalazi u svojoj komfor zoni i nema previše volje i motiva da se uključi u svet koji ga okružuje. Kao i njegovi najbliži, i mi smo mišljenja da njegova usamljenost ne mora biti nužno loša stvar, sve dok zbog nje nije poručio lutku na internetu. Lars je gotivan lik, dobričina koja nam lako prirasta srcu, a dobar razlog što smo na njegovoj strani je posvećeni Rajan Gosling u glavnoj ulozi, koji veoma verno dočarava Larsovu stidljivost i povučenost.
Lars and the Real Girl poseduje sjajan komični tajming i kvalitetan fokus na svom protagonisti, što dovodi do toga da uvrnut koncept ne zasmeta feel good utisku koji film ostavlja. Sporedni likovi su saosećajni karakteri i preko njih pratimo koliko su ljudi spremni prilagođavati se svojim najbližima. Zaljubljivanje odraslog čoveka u lutku je postiglo početni šok, ali nakon toga je usledilo podržavanje i saosećanje – ceo grad je stao na Larsovu stranu.
Dopalo mi se kako su autori uspešno izbegli svaku potencijalnu zamku koje ovakav koncept filma ima. Nema scena koje su nemarno napisane, koje su nepristojne ili melodramatične, nema scena koje ismevaju Larsa, već je sve ispunjeno iskrenošću i lepezom raznih ljudskih emocija i reakcija. Komedija u ovom filmu nije prioritet, već je logična posledica onoga što gledamo, a upravo se u tome ogleda i kvalitet filma, ali i pronicljivost autora.
Lars and the Real Girl je prijatno iznenađenje od filma, kome uvrnut koncept ne smeta da ostavi feel good utisak, a to je postignuto suptilnom komedijom i scenarijom koji vodi računa o svojim likovima.
Izvor: filmskerecenzije.com
