Naslov filma Green Book potiče od naziva knjige The Negro Motorist Green Book, turističkog vodiča koji je afro-amerikancima služio za sigurno putovanje kroz američku segregaciju. Vodič sadrži spisak hotela kojima nije bitna boja kože njihovih gostiju. Naši junaci, suočeni sa opasnostima vezanim za rasizam, osloniće se na nju i jedan na drugog kako bi preživeli putovanje koje će im promeniti živote.
Radnja filma je smeštena u 1962. godinu i pratimo Tonija Valelongu (Viggo Mortensen), radnika obezbeđenja u noćnom klubu. Njegov lokal je zatvoren na dva meseca i u potrazi je za novim poslom. Najbolju ponudu dobija od Dona Širlija (Mahershala Ali), pijaniste koga očekuje koncertna tura po jugu SAD-a. Don je afro-amerikanac, što znači da ga na putovanju očekuju potencijalni problemi, a Toni predstavlja pravog čoveka za njegovog saputnika. Toni nije oduševljen time da radi za crnca, ali prihvata posao i kreću na turneju.
Na prvi pogled, pomalo nadmeni erudita i grubijan nikako ne idu jedan uz drugog – Don je školovan i vaspitan, dok je Toni praktičan i ponosan čovek sa ulice koji sve rešava grubošću. Njih dvojica poseduju totalno suprotstavljene stavove prema životu i idealima. Međutim, dok na svom putovanju trpe i svedoče velikim nepravdama, njih dvojica se oslanjaju jedan na drugog i na taj način pronalaze poštovanje prema talentima koje poseduju. Vremenom, njihov odnos se razvija u prijateljstvo koje će im promeniti živote.
Postoji više uglova iz kojih je ova priča mogla biti ispričana. Autori su išli linijom manjeg otpora i glavni lik je telohranitelj sa predrasudama, koji shvata da bi mu neko mogao biti prijatelj bez obzira na boju kože. Kažem linija manjeg otpora, jer bi priča bila mnogo ozbiljnija i relevantnija da je ispričana iz perspektive pijaniste. Ovako, scenario se fokusira na lakšu i emotivniju stranu priče, ignorišući onu težu i komplikovaniju. Međutim, to mi uopšte nije zasmetalo, naprotiv – umoran sam od previše filmova koji se bave sistematskim rasizmom, pa mi je ovako svarljiva priča sa ovom tematikom baš lepo legla.
Autorski trio, koji čine sin Tonija Valelonge, Brajan Hejs Kari i režiser Piter Fareli, uzima pasivan pristup u predstavljanju rasizma. Njihov primarni cilj je prikaz evolucije kako naših karaktera, tako i njihovog odnosa, i taj cilj je uspešno izveden. Posredno vidimo da su se predrasude i diskriminacija od pre 50-ak godina promenile, upravo zahvaljujući ljudima kao što je Toni, koji su spremni da otvore svoj razum i svoje srce.
U početku, Toni je predstavljen kao lik koji, osim ulične snalažljivosti, nema pravih talenata. Takođe, dovoljna je jedna scena sa samog početka da vidimo koliko je pun predrasuda prema afro-amerikancima. Pored novca, prihvata posao kod Širlija jer ga ne vidi kao pretnju, ali ga to ne sprečava da ponese svoj novčanik sa sobom u jednoj od scena kada izlazi iz auta. Ta scena mi je još upečatljivija od one prve, jer je ovoga puta Toni imao priliku da uvidi koliko je Širli dobroćudan – Toni mu čak ne nudi ni izvinjenje, jer očekuje da njegov šef to razume.
Sa druge strane, Širli se trudi da sačuva dostojanstvo dok se suočava sa konsantnim ponižavanjem. Po njegovim rečima, bogataši sa juga slušaju njegovu muziku jer se osećaju kulturnije, ali im uopšte nije drugačiji od radnika sa njihovih polja. Širlija ne napušta ljubaznost ni kada trpi najgoru diskriminaciju i zaista ima moje divljenje zbog samokontrole. Činjenica je da bi priča bila efektnija da je ispričana iz njegove perspektive, ali posredno vidimo evoluciju i njegovog karaktera – napokon shvata da njegova muzika ne može sama promeniti viševekovna ubeđenja i duboko usađene predrasude.
Odavno imam visoko mišljenje o kvalitetima glume Viga Mortensena, a u ovom filmu ih je još jednom pokazao. Čovek je Danac, a predstavio je totalno uverljivog Amerikanca italijanskog porekla. Sa druge strane, Maheršala Ali gotovo neprimetno pruža veliku podršku glavnom junaku, ne ističe se previše dok sedi na zadnjem sedištu i upravo se u tom nenametljivom jakom utisku koji ostavlja ogleda njegov kvalitet. Ali je nanizao veoma dobre uloge, dobio je Oskara za sporednu ulogu (Moonlight) i on je jedan od glavnih razloga što imam poverenja u treću sezonu serije True Detective.
Green Book je film koji nas vodi u zanimljivu, emotivnu i iznenađujuće laganu vožnju, iako se bavi osetljivom temom – jednostavna, ali i jedinstvena biografska priča kojoj Vigo Mortensen i Maheršala Ali udišu život.
Izvor: filmskerecenzije.com
