Radnja filma se kreće napred-nazad kroz Parkerov život, kao montaža scena od njegovog detinjstva do smrti u 34. godini, spajajući trenutke koje definišu njegov život i njegovu muziku. Veći deo filma pratimo njegov komplikovan odnos sa suprugom Čen (Diane Venora), saradnju sa Dizi Gilespijem (Samuel E. Wright) i njegov uticaj i odnos sa mladim trubačem Redom Rodnijem (Michael Zelniker). Posredno pratimo i živopisan portret džez sveta u svoj njegovoj složenosti.
U ovom filmu imamo priliku da slušamo puno Parkerove muzike, koja se hronološki pomera napred-nazad kroz njegovu karijeru. Bird uspešno predstavlja kompleksnost njegovih izvođenja i njegove vizije, koja je dovela do tzv. slobodnog džeza. Nerazdvojno od muzike, tu su i njegovi problemi i neprekidna borba sa porocima i ličnim demonima – Čarli Parker je čovek koji je živeo bez ograničenja i to ga je na kraju i koštalo života. Muzika mu je bila način da sebe smatra živim i da može da oseti radost, iako se bori sa depresijom i zavisnošću.
Čarli Parker je bio blag čovek, uglavnom nasmejan, koji je voleo i cenio svoju muziku. Na drugoj strani medalje je bio teret činjenice da je dugogodišnji zavisnik od droga, još iz tinejdžerskih dana. On je taj teret nosio sam, nije imao ekscesa i nije dozvoljavao da neko primeti tu slabost. Međutim, zavisnost je upropastila njegovo zdravlje i kraj svog života je dočekao savladan očajem. Zbog upotreba droga je izgubio dozvolu za nastupanje, ali dok su njegova karijera i njegovo zdravlje propadali, njegov uticaj je nastavio da raste.
Iako sam ranije bio upoznat sa njegovom muzikom, o samom Čarliju Parkeru nisam znao ništa. S obzirom da ranije nije bio tema filmova, ovaj projekat je u tom smislu još dragoceniji. Klint Istvud je ikona pop kulture, a to ga donekle sprečava da ga prati i reputacija jednog od najboljih režisera današnjice, što on nesumnjivo jeste. Njegove filmove, između ostalog, karakterišu usamljeni protagonisti i kvalitetna muzika, a Čarli Parker je prava kombinacija ta dva, naročito jer je Istvud odrastao slušajući njegove radove.
Autori ne posvećuje veliku pažnju biografskim detaljima i podacima, već mu je bio cilj da predstavi portret čoveka koji voli džez i kome je talenat omogućio da deli binu sa svojim muzičkim herojima. Nije opterećivao svoje gledaoce objašnjavanjem razvoja Parkerovog stila ili detaljima iskustva koji su uticali na njega. Kinematografija je uglavnom mračna, sa prigušenim svetlima i puno senki, pa deluje kao da zvuk saksofona sam od sebe izvire iz nekog tamnog ćoška prostorije. Takav je i nastup samog Foresta Vitakera, veoma potcenjenog glumca, na čijem licu se vidi konstantna borba i bol.
Bird je ambiciozan i kompleksan muzički film o Čarliju Parkeru, koji je više umetnički portret urađen od strane starog poštovaoca, nego studija karaktera ili klasičan biopik, što mu nikako nije mana – podcenjeno delo Klint Istvuda i pravi izbor za ljubitelje džeza.
Izvor: filmskerecenzije.com
