A Prayer Before Dawn je film koji je privukao moju pažnju samo iz jednog razloga, a taj razlog je britanski glumac Džo Kol (Joe Cole), koga sam baš zgotivio zbog serije Peaky Blinders. Meni totalno nepoznata ekipa potpisuje ovaj projekat, a reč je o biografskom filmu, u kome pratimo britanskog boksera Bilija Mura, koji je dospeo u tajlandski zatvor zbog trgovine narkoticima.
Na početku priče pratimo Bilija kome ne cvetaju ruže na Tajlandu. Navučen je na jabu, popularnu drogu koja je mešavina metamfetamina i kofeina, koja je razlog što nema previše uspeha u sportu kojim se bavi. Pored toga radi i kao diler, zbog čega biva uhapšen i poslat u zloglasni zatvor Čiang Mai. Tamo će se suočiti sa raznim teškoćama, a izlaz će pronaći u tajlandskom boksu (muay tai), koje ima svoja takmičenja u okviru zatvorskog sistema.
Iako je mišićav čovek, bokser koji je sposoban da izdrži veliku količinu bola, Bili je stranac u nepoznatoj zemlji koji je na putu auto-destrukcije. Nije pogrešno zaključiti da je češće pod uticajem droge nego što je strejt. To se potvrđuje njegovim dolaskom u zatvor, kada mu treba prilično dosta vremena da shvati šta mu se desilo. Ne napušta ga ulični prkos, koji će ga dovesti u opasne situacije. Kriziranje i korišćenje droge će samo povećati njegovu konfuziju i zbunjenost.
Bili svakako nije cvećka, ali je zastrašujući svet droge i bandi unutar zatvora previše čak i za njega. Film je snimljen na realnim lokacijama, bez statista i sa pravim zatvorenicima, koji sa tetovažama od glave do pete ne deluju nimalo naivno, naprotiv. Okruženje je takvo nas podilazi jeza od onoga što gledamo, pa imamo predstavu koliko je Biliju bilo teško, kome svakako nije išlo u prilog to što je zavisnik, što ne govori tajlandski i što nema nikoga bliskog koji bi mu slao novac. Boksersko takmičenje je bilo njegov način da sačuva razum, ali i da sačuva život.
A Prayer Before Dawn je snimljen veoma realistično i gotovo sve vreme pratimo neki vid brutalnosti. Sa vremena na vreme nam pažnju privuče neki detalj, koji nama mnogo više smeta nego samim likovima (zatvorenici spavaju iako je jedan od njih sebi oduzeo život). Očigledno je da je režiser Jean-Stéphane Sauvaire hteo da nas gurne u zatvor zajedno sa Bilijem i u tome je u potpunosti uspeo. Gotovo svaka scena u zatvorskoj ćeliji, u kojoj se nalazi bar pedesetak zatvorenika, sa sobom donosi strepnju i testira našu toleranciju. Što se tiče scena borbi, one su mnogo više uverljivije nego što sam navikao.
Scenario je takav da mi isključivo pratimo Bilija, bez nekih sporednih plotova ili dešavanja. S obzirom kakva je uloga i kakav je način snimanja, u glavnu ulogu je morao uskočiti neko prilično posvećen. Džo Kol je, u tom smislu, prešao igricu. Prošao je fizičku transformaciju, fantastično je predstavio auto-destrukciju, kriziranje, strah od nepoznatog i upornost. U momentima kada ga uhvati nekontrolisani bes ostavlja zastrašujući utisak i sa vremena na vreme mu bljesne ludilo u očima, što me je podsetilo na Džona Šelbija.
A Prayer Before Dawn je veoma sirova zatvorska biografska drama i putovanje u svojevrsni pakao na zemlji – film koji će vam više puta testirati toleranciju, ali će vam biti drago ako izdržite do kraja.
Izvor: filmskerecenzije.com
