Samoćom te dodirne tama,
u napuštenom srcu
rasplinuta nema slika lika,
bljesak daljina
zaslepi oči kroz dubinu srca,
tupa bol njime odzvanja,
lome se misli,
ne možeš da ih sabereš,
niti savladaš,
u tebi gnezdo nemira
tvoje tame,
strast i želja se izuplele
jecaju kroz samu dušu,
val pomame raznežuje
divlju prirodu tvojih čula,
tražiš u mojim očima
tvoje želje, vidiš poniženje
ljubav i bol pomešane,
želiš da izdigneš tvoj Feniks
iz pepela krajnosti razočaranja,
da te voli, grli, ljubi
i svom silinom vatre
rasplamsa tvoje telo,
prazan pogled u Tebe gleda,
bori se osmeh, gleda u laž
ispred sebe, kako da veruje
kad sve u trenu pretvoriš u pepeo,
a ljubav ipak voli i živi,
kao Feniks diže se iz mrtvila,
ljubiš pogled, miluješ osmeh,
menjaš se, ili vraćaš na staro,
to znaš jedino ti,
vreme pokaže, istina se ukaže,
sreća ili bol te taknu u trenutku,
od tebe zavisi Feniks snažni,
pazi, odleteće iz tvoje zvezde u oku
ako u tebi nema iskrene ljubavi.
