08. Februar: REALNO, ŠTO DA NE, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult
12. Februar: KAD JE NIČE PLAKAO, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović
20. Februar: IDEALAN MUŽ, Beogradsko Dramsko Pozorište, scena Rade Marković
02. Februar: PAD, CZK Svijalnac (Gostovanje u Zvezdari Teataru)
03. Februar: VISOČKA HRONIKA, SNG Drama, Ljubljana (Gostovanje u JDP-u)
04. Februar: PROKLETI PUŠAČI, SNG Drama, Ljubljana (Gostovanje u JDP-u)
18. Februar: BANOVIĆ STRAHINJA, NP Šabac i NP Gračanica (Gostovanje u Narodnom pozorištu)
19. Februar: LIMUNACIJA, NP Niš (Gostovanje u Zvezdari Teataru)
21. Februar: PREDSJEDNICE, HNK Ivala Pl. Zajca, Rijeka (Gostovanje u Ateljeu 212)
22. Februar: BETON MAHALA, Trupa iz Novog Pazara (Gostovanje u Zvezdari Teataru)
Predstava meseca (u najavi):
Ivana Tavčar
Reditelj: Jernej Lorenci
Igraju: Tamara Avguštin, Nina Ivanišin, Klemen Janežič, Aljaž Jovanović i Janez Škof
Visočka hronika je istorijska novela koja je prvi put objavljena 1919. godine u nastavcima u literarnom magazinu Ljubljanski zvon. Kompletna novela izdata je 1921. godine. Visočka hronika se smatra jednom od najboljih slovenačkih novela svih vremena. Iako je smeštena u 17. vek i bavi se temama kao što su tridesetogodišnji rat, progon veštica i protestanata, svaka nova generacija u ovom delu prepoznaje svoje probleme, prihvata ga i razume. Pisana arhaičnim jezikom, donosi razmišljanja i osećanja pisca s moćnom ironijom i realističnim razmišljanjem o životu. Boreći se protiv netrpeljivosti i socijalne zaostalosti Tavčar veliča patriotizam i ljubav pojedinca prema svojoj zemlji.
REALNO, ŠTO DA NE, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Kult u 20.30h
Željko Jovanović
Režija: Marko Čelebić
Igraju: Dušan Matejić, Anita Stojadinović, Stefan Radonjić, Jelisaveta Koraksić
Adaptacija: Đorđe Kosić, Scenografija: Nera Vulović, Kostimografija: Vladislava Joldžić
Da li je život samo odraz realnosti datih okolnosti, a pozorište u svim svojim oblicima zapravo iluzorna refleksija stvarnosti na koju svesno pristajemo? Gde se povlači ilinija kada se sukobe lažno i stvarno i kako se mi kao slobodne jedinke definišemo prema obmani kojoj se samosvesno prepuštamo? Rijaliti više nije samo predmet zabavnog sadržaja (ako je ikada to uošte i bio), nego surova realnost društveno socijalne situacije u kojoj živimo i na čije uslove nakon poljuljanih etičkih stavova nonšalantno pristajemo. I pored toga što se bavi mladim glumcima koji zarad ličnog interesa pristaju na kompromis, ova predstava se upravo bavi širom slikom večnog ljudskog pitanja, pristati ili ne pristati – biti ili ne biti, nevezano za branšu, životnu dob, niti socijalni položaj. Dokle smo spremni da idemo zarad nečega što je na prvi pogled šansa za lični progres i da li time prelazimo graničnu liniju nakon koje nema nazad? U današnje vreme degradacije ličnosti, kompromis se posmatra kao stvar koja se podrazumeva, pošto drušvene konvencije egzistencijalne borbe kao nužno nameću gubljenje integriteta, ličnih principa i svojeg JA, sve sa ciljem uspešnog postavljanja u nametnutim životnim okolnostima. Ova predstava se upravo bavi pojedincem kao moralno potlačenim predstavnikom sistema, pri čemu se u njemu javlja prirodna borba protiv istog, etičkih vrednosti na koje pristaje, ali i samog sebe. Jer – Realno, što da ne? Marko Čelebić
KAD JE NIČE PLAKAO, UK Vuk Stefanović Karadžić, scena Aleksandar Popović u 20h
Irvin D. Jalom
Reditelj: Goran Jevtić
Dramatizacija: Jordan Cvetanović, Scenograf: Vesna Popović, Kostimograf: Stefan Đoković, Kompozitor: Draško Adžić, Koreograf: Miloš Isailović
Kao retko kada, dogodi se da jedan roman postane neprikosnoveni svetski bestseler, a da pritom ne izgubi svoj umetnički i intelektualni autoritet. Roman Irvina Jaloma je upravo to. Statistike kažu da je među svetskom populacijom koja čita romane, svaki treći pročitao „KAD JE NIČE PLAKAO“, što ga svrstava u jedno od najpopularnijih dela ikada napisanih.
Ovaj komad počinje molbom filozofkinje Lu Salome doktoru Brojeru, da primi na lečenje mladog i nepoznatog filozofa Fridriha Ničea. Problem je u tome što Niče neće pristati ako sazna da je upravo Lu urgirala na tome jer su odnedavno prekinuli sve odnose i ona smatra da je ona uzrok njegove patnje i narušenog zdravlja. Dr. Brojer nalazi način da se sretne sa Ničeom i počinju njihovi stalni susreti u kojima se polako odmotava gusto i teško razmrsivo klupko Ničeovih problema, strahova, nasleđa, nerazjašnjenih porodičnih problema, ljubavnih nemogućnosti, strasti, filozofskih nedoumica i pitanja bez odgovora, jednom rečju svega sto čini život bilo koga od nas. Tokom tih seansi otkriva se pođednako zamršeni unutrašnji svet i samog doktora Brojera. I dok otkrivamo i tajne njegovog bića, koje ne sme da pokaže, kao ni slabosti jer je upravo on taj koji bi trebalo da leči, prisustvujemo uzbudljivom, gotovo trilerskom zapletu i preplitanju unutrašnjih borbi, koje vode katarzi ova dva blistava uma, čiji će rad promeniti tok istorije i uticati na živote svih nas. … Tematska okosnica komada je borba nagona i usvojenog superega, apsurd braka kao slobodnog izbora koji zatim postaje zatvor. Potreba da se stalno zanemaruje ono što imamo u potrebi da se poseduje zabranjeno i nedostižno. Da li je u ljudskoj prirodi samo da osvaja ili da i uživa u osvojenom. Da li ikada nesebično pomažemo drugima ili je naša istinska motivacija pomoć za samoga sebe. Da li razgovarajući sa drugima zapravo vodimo dijalog sa sobom i razrešavamo sopstvene problem? Da li nam je svako ljudsko biće tek ogledalo u kojem tražimo sopstveni odraz i odgovore olakšanje? Da li upoznavanje sebe nužno vodi u očaj i da li ima leka ili samo olakšanja? Gde čovečanstvo danas stoji stotinu godina posle Ničeove filozofije i Brojerove psihoanalize. Postoji li sloboda izvan slobode u odnosu na samog sebe, biti ja i istine? Goran Jevtić
IDEALAN MUŽ, Beogradsko Dramsko Pozorište, scena Rade Marković u 20h
PAD, CZK Svijalnac (Gostovanje u Zvezdari Teataru) u 19.30h
Branislava Ilić i Kokan Mladenović
Premijera: 21. decembar 2018.
Igraju: Jelena Blagojević, Branislav Trifunović i Nina Nešković
Bila nam je izazovna situacija da probamo da spojimo nešto što jeste jako intimno, što nosi mnogo emocija, što je intimna drama devojčice od šesnaest godina koja gubi oca i ono što jeste naša umetnička obaveza prema vremenu u kome živimo, a to je da govorimo o nekim važnim i neugodnim temama na sav glas. Dominantna vizura ove priče je upravo intimna i dosadašna igranja predstave pokazuju da smo uspeli da spojimo nešto vrlo čudno, a to je velika emotivnost i društveni angažman. Kokan Mladenović
PROKLETI PUŠAČI, SNG Drama, Ljubljana (Gostovanje u JDP-u, scena Ljuba Tadić) u 20h
Svetlana Makarovič
Reditelj: Tino Grabnar
Uloge: Nina Valič (vokal, flauta), Pia Zemljič (vokal, piano), Janez Škof (vokal, harmonika), Aljaž (vokal, gitara, klavir)
U satiričnom pamfletu koji je reditelj Tin Grabnar postavio kao pozorišni koncert, spisateljica suočava zagovornike i protivnike pušenja. Koristeći direktan i pomalo surov smisao za humor, ona predstavlja svetsku istoriju duvana od stvaranja sveta, preko osvajačkih pohoda Kristofera Kolumba koji je prokletstvo duvana doneo u Evropu do antinikotinske euforije u 20. veku i staklenih soba za pušače iz našeg doba. Netolerancija prema pušačima, u nekom trenutku može da se doživi i kao metafora generalnog osećanja netolerancije koja je sastavni deo savremenog društva…
Svetlana Makarovič je slovenačka spisateljica koja se direktno i beskompromisno bavi aktuelnim problemima društva.
