Nazvan prema krivotvoritelju novca iz 19. veka, farinet je nova valuta u delovima Švajcarske.
U maju 2017. grupa stanovnika švajcarskog Valea pokrenula je novu regionalnu valutu, farinet. Baš kao i Eusko iz francusko-španske baskijske regije, ona je komplementarna, a ne zamenska valuta. Novčanice vrede isto kao i švajcarski franak – službena valuta u zemlji – ali se može potrošiti samo u objektima u Valeu, do sada je ta brojka premašila od 150 restorana, preduzeća, prodavnica i vinarija, piše BBC.
To je lokalna inicijativa, koju podržavaju lokalni ljudi i ima za cilj podsticanje lokalne privrede, pa je logično da je valuta dobila ime sa takvim lokalnim značenjem: farinet
Ime Farinet je uobičajeno u gradovima Valea: tako se zove restoran u Krans-Montani, pab u Šamberiju i skijaški bar u Verbijeu, gde skijaši plešu na stolovima. Turisti možda ne shvataju njegovo značenje, ali meštani znaju da su svi ti popularni noćni klubovi tako nazvani jer im je imenjak, Jozef -Samjuel Farinet, verovatno i sam uživao da pleše na stolovima. Zavodnik, ljubitelj vina i žena i odbegli osuđenik, Farinet je bio krivotvoritelj iz 19. stoljeća i legenda u tim delovima, čak i ako je taj mit koji ga sada okružuje zabavniji od stvarnosti.
Nakon što je bežao od vlasti u svojoj rodnoj Italiji gde su ga tražili po lažiranim optužbama, Farinet je stigao u Vale 1869. godine i ponovno je počeo praviti krivotvoreni novac – konkretno, novčiće od 20 centima iz 1850. godine. Bio je velikodušan svojim krivotvorenim novcem u korist siromašnih meštana, zauzvrat dobivši hranu, sklonište i zaštitu od vlasti koje su ga tražile. Na taj način on nije samo izbegao zarobljavanje dugi niz godina, već je oslobodio lokalne ljude od duga, što mu je kasnije donelo nadimak ‘Robin Hud iz Alpa’.
Godine 1880., u dobi od 35 godina, policija je konačno namamila Farineta u klanac iznad srednjovekovnog sela Selon u Valeu gde je pao, skočio ili je bio ubijen – tajanstvena smrt koja je samo dodavala na intrigantnosti njegovom životu.
„U Valeu svi znaju ovu priču“, rekao je David Kretenand, član komisije koja je utemeljila valutu farinet.
Legenda se i dalje prepričava u Muzeju krivotvorenog novca u selu, gde prikazuju kopiju sudske presude kojom su osudili poznatog prevaranta, i jedan od njegovih lažnih novčića. Takođe se objašnjava kako je čovek postao mit kroz roman iz 1932., Farinet ou la Fausse Monnaie, švajcarskog pisca Šarl-Ferdinand Ramuza.
Godine 1980. Farinetov ugled velikodušnosti inspirisao je grupu obožavatelja koji su sebe nazvali ‘Friends of Farinet’– među kojima i francuski glumac Žan-Lui Baro, koji je igrao krivotvoritelja u filmu – da zasade mali vinograd nad Selonu u ime Farineta. Sa samo tri vinove loze, registrovan je kao najmanji na svetu. Vinograd je ostavljen Dalaj Lami 2000. godine, a prihod od njegove skromne prodaje ide u humanitarne svrhe. U međuvremenu je vinograd postao svojevrsno hodočasničko mesto posvećeno slobodi, ljubavi, miru i umerenom hedonizmu, vrednosti koju je Farinet ustoličio.
Pobunjeni autsajder postao je lokalni heroj, pa se čini prikladnim da krivotvoritelj sada ima svoju pravu valutu. Sigurno se smeje u grobu.
Izvor: express.hr
