Fali mi jutarnje sunce
koje se probija
kroz rupice na roletnama,
i svojim zracima nas nežno
miluje po obrazima,
dok ti ležim
sa leve strane grudi,
a ti nežno provlačiš
povetarac od prstiju
kroz moju kosu.
Fali mi popodnevna kafa
sa ukusom jabuke i cimeta,
pa dok je pripremam,
da mi se sa leđa prikradeš,
i obaviješ svoje ruke
oko moga struka.
Fali mi noćna strast,
pa da mi rukom
zaparaš po belini kože,
i ponavljaš kako je
satenska, meka.
Da se tvoja duša
ponovo razlije u moju . . .
Eto, fali mi . . .
