Skoro sva mesta u prvom krugu popunile su medicinske i ekonomske škole, gimnazije, kao i odeljenja za frizere, ugostitelje, turizmologe i elektrotehničare informacionih tehnologija.
– Među najpopularnijih 16 obrazovnih profila u Srbiji, polovina je u medicinskim školama. Visok indeks popularnosti je i za elektrotehničara informacionih tehnologija, kao i za profile u Vazduhoplovnoj akademiji – kažu iz Sektora za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih Ministarstva prosvete.
Od 64.337 učenika, koliko ih je raspoređeno u prvom krugu, 53.822 opredelila su se za četvorogodišnje profile, a 10.515 za trogodišnje.
– Ovom prilikom je 84,06 odsto učenika raspoređeno u školu koja je bila među prve tri iskazane želje. Neraspoređeno je 1.470 đaka, a za njih je preostalo 2.946 mesta u odeljenjima trogodišnjih i 5.334 u odeljenjima četvorogodišnjih obrazovnih profila – objašnjavaju iz Ministarstva.
Skoro sva mesta popunjena su u prestoničkim medicinskim školama, za profile u oblasti ekonomije, prava i administracije, ali i delatnosti ličnih usluga (frizer, manikir i pedikir, vlasuljar). S druge strane, najviše slobodnih mesta za upis u drugom krugu je za mesare i trgovce, kao i profile Tehničke škole za dizajn kože i Građevinske škole.
Nakon uvida u rang-liste za upis dece u srednje škole Novosađani su odahnuli budući da je većina njihovih želja ispunjena, što je potvrdio i direktor novosadske OŠ “Kosta Trifković” Milan Spasojević.
– Deca su postigla dobar uspeh na maturskom ispitu, što je najbitnije, a roditelji su bili dosta realni i nisu svoje ambicije stavljali u prvi plan. Iznenađenja nije bilo, eventualno će neko poželeti da promeni smer, ali to će sve ići preko školske uprave ka Ministarstvu prosvete – priča nam Spasojević.
Novosađanina Goran S. zatekli smo kako pregleda rang-liste ispred OŠ “Đorđe Natošević”, zadovoljnog što se njegovom sinu ispunila želja.
– Želeo je da upiše gimnaziju jer hoće da ide na fakultet, ali još ne zna koji. No, ima još četiri godine da dobro razmisli – priča Goran.
Kako se raspored đaka po školama može videti na sajtu Ministarstva prosvete, gužve nije bilo ni ispred 23 niške srednje škole, koje će upisati oko 3.500 osmaka.
– Dobio sam mesto u Elektrotehničkoj školi „ Nikola Tesla“ u Nišu, na smeru elektrotehničar-energetičar, što je bila moja prva želja. Presrećan sam što sam uspeo da osvojim dovoljan broj bodova – priča Nemanja Ocokoljić.
Za gimnazije od 70 do 97 bodova
Miodrag Sokić, iz Foruma beogradskih gimnazija, ističe da je minimalni prag za upis u gimnazije u unutrašnjosti daleko niži nego u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu.
– Razlozi su brojni, tiču se odnosa broja stanovnika, gimnazija i traženih stručnih škola. Stoga, relativno nizak prag upisa u gimnazije u unutrašnjosti ne treba povezivati sa kvalitetom tih škola. Naprotiv, treba se zapitati kako je došlo do toga da su za upis gimnazije u Novom Pazaru potrebna čak 92 boda, dok je u drugim srednjim gradovima u Srbiji biilo potrebno tek oko 70 – ističe Sokić.
Kako on dodaje, Treća beogradska gimnazija je i dalje „neprikosnovena“ (za prirodni smer potrebno je 97 bodova), dok je nakon nje najpopularnija Četrnaesta.
Milica Rašić
Izvor: Blic
