Etno muzika

…“Ako krenete uzvodno bilo kojom rekom, stići ćete do izvora. Tako je i sa narodnom muzikom. Izvor mali, a obale široke. Od par kapi nastale su moćne bujice. Od par tonova nastala je silna muzika, osobena i prepoznatljiva, pravljena za dušu, instiktom i srcem, koju je neko poslao sa nekog izvora.“

Bilja Krstić

Termin etno, pandan engleskom terminu world music. Tradicionalna, etno, duhovna muzika, vaskrs arhaične pesme iz izvornog muzičkog bića jednog naroda.

Etno je zapravo ime koje je kod nas usvojeno tokom devedesetih godina prošlog veka a podrazumeva vise muzičkih žanrova, koji upućuju na autentičnu tradicionalnu muziku određenog naroda ili podneblja. Ukoliko nije u pitanju bukvalna reinterpretacija narodne muzike onda se radi o fuzionisanju muzičkog folklora sa klasičnom muzikom, džezom ili nekim od žanrova anglosaksonskog kulturnog kruga (pop, rok, dens, tehno, rep).

Zahvaljujući kreativcima specifičnog senzibila su vaskrsle arhaične pesme ponikle iz izvornog muzičkog bića jednog naroda. Ovo je globalni fenomen gde se komunicira na nivou emocija. Kreativno osmišljavanje strukture, eksperimentalan duh i vrsno muziciranje sa raskošnim glasovnim mogućnostima su pred savremeni auditorijum donele izvorne tekstove.
Istinom muzike se najlakse upozna jedan kultura, podneblje, narod. Kada je interpretira čista duša razumljiva je svim bićima – to je jedinstveni pra jezik srca.

Tradicionalna muzika naroda je u stvari narodna muzika. To je izvorna muzika, muzika specifična za neki kraj, po čemu je poseban svaki deo na zemljinoj planeti koji se odražava različitošću svog vokalnog I instrumentalnog muziciranja. Ta muzika dakle nije nametnuta, već tu stvorena, ili ako je I prenesena to nije onaj nivo kojim nas zasipa današnja zabavna muzika. Tradicionalna muzika varira od primitivnog muziciranja, do razvijenih kompozicija.Vezano za tradicionalnu ili narodnu muziku, često je u pratnji I igranje u vidu kola, plesa…itd.

Što bi u prevodu značilo – Ako jednu pesmu (npr. tradicionalnu pesmu Moj golube) – izvodi neki KUD, ona je tradicionalna, ako je izvodi priznati pevač na isti način (melodijski, instrumentalno i vokalno) kako se izvodila decenijama unazad ali sa prečišćenim zvukom , takođe je tradicionalna – trenutno je popularno takvu vrstu muzike nazivati etno, ali ako je tonalitet izmenjen, u instrumentalizaciju dodata primesa modernog zvuka, izmenjen ritam i slično , onda je ona samo popularna narodna muzika sa tradicionalnom osnovom.
Po tome imamo izvornu – tradicionalnu muziku i modernu etno muziku (primer Balkanike, Bilje Krstić, Vasilise, Danice Krsti’Bibera, Jelene Tomašević….) .

Etno muzika se odnosi na kako na muzičke tradicije srpskog naroda tako i na muziku uopšte autora sa područja Srbije. Istorijski gledano, na tradicionalnu ili „izvornu“ muziku regiona Balkana, uticali su naročito turska muzika, kao i muzika Zapadne Evrope u poslednja dva veka.

Izvorna muzika se deli na delove i krajeve Srbije, kao sto je šumadijski kraj, kosovski, vojvođanski, šopski, vlaški i drugi.

Etno muzika je zaslužna za oživljavanje naše istorije, ali nam takođe otvara oči kako bi u buduće na jedan tradicionalno-moderan način mogli da se predstavljamo svetu.
Izvori raznolikog i kulturološki šarenolikog blaga iz domena tradicionalne kulture bi moglo da nas na razne načine u drugačijem svetlu prikače i prezentuje.

Da spoj tradicionalnog i modernog može da bude uspješan i primamljiv širim krugovima od onih koji naginju artizmu, čak i na Balkanu, gdje zastupnici i poklonici ova dva pravca, uglavnom, ukrštaju koplja na svim poljima, pokazali su Biljana Krstić i ansambl „Bistrik“.

Bilja Krstić

Rođena u Nišu 9. novembra 1955. godine gde je i završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje u MŠ „Dr Vojislav Vučković“. U Beogradu je upisala i završila Fakultet muzičke umetnosti.

Na domaćoj pop sceni Biljana Krstić  je prisutna dugi niz godina. Posle grupa „Suncokret“ i „Rani mraz“ započinje solo karijeru i izdaje tri albuma pop orjentacije: „Prevari večeras svoje društvo sa mnom“, „Iz unutrašnjeg džepa“ i „Bilja“ kao i jedan namenjen deci „Loptom do zvezda“.

Uporedo sa karijerom pop pevacice Biljana sledi svoje najdublje afinitete i više godina strpljivo prikuplja autentične audio i notne zapise izvorne muzike. To su uglavnom retko izvodjene a većinom i neobjavljene muzičke teme sa Kosova, južne Srbije, Vlaške oblasti, Makedonije, Rumunije, Bugarske i Mađarske. Rezultat ovog rada su kompakt diskovi „Bistrik“ i „Zapisi“, koji su nastali kao fuzija tradicionalne muzike i savremenog aranžerskog postupka.
Tokom 2003. godine Bilja i Bistrik su radili na muzici za naš najgledaniji film svih vremena — „Zona Zamfirova“.

Sa svojim kolegama sa FMU-a 2001. godine osniva orkestar Bistrik i postiže velike uspehe u svetu i u našoj zemlji.

Ovo je fuzija, jednostavan spoj arhaičnog i savremenog, našeg i stranog kako u načinu pevanja tako i u odabiru instrumentarija, smenjivanju jednostavnih i, za druge narode netipično mešovitih ritmova, sučeljavanju muzikološki poznatih harmonskih rešenja i neočekivanih alteracija ali uz apsolutno poštovanje tradicionalnih pravila muzičkog izražavanja primerenom kraju u kojem je pesma nastala.

Ovo je tek pokušaj predstavljanja različitih tipova melodija susednih naroda, ali pre svega potreba da se pesme naše tradicije sačuvaju kao najdraagocenije arheološko blago ovih prostora i svedočanstvo našeg postojanja.

Bilja Krstić za muziku koju stvara i oživljava kaže da je to moderan osvrt na tradiciju, stilizovana narodna muzika.
Koriste zapise prof. Miodraga Vasiljevića, ali ih ne „prepisuju“ doslovno, već te stare pesme u njihovom izvođenju dobijaju novu formu. Najviše slobode ima u aranžmanima, koje uglavnom radi Ljuba Ninković, ali ponekad modifikuju i melodiju. Bilja je sama aranžirala „Kalajdžijsko kolo“.

„Strašno je pogrešno shvatanje kad neko kaže: evo, imam etno album. To su sve neki pop motivi koji se komponuju ili prekomponuju. Ja, zaista, tvrdim da sam jedina na ovim prostorima koja ima taj spoj i tradicionalni — dakle, onaj, najruralniji kada je pevanje u pitanju — i moderan aranžman. Reč je o jednoj vrlo srećnoj, ali i zahtevnoj kombinaciji jer ja radim tonske zapise, a ne uzimam pesmu iz kafane, neku komponovanu. I ne volim komponovane etno pesme jer ako se već nešto komponuje, onda je to neka narodna pesma. I to treba da zvuči kako vuči. A kada neko hoće da napravi moderno da bude u narodnom duhu — vrlo teško, pa skoro da ne postoji primer koji mi se dopada. Onda je to nešto drugo u odnosu na ovo što ja radim sa autentičnim narodnim zapisima kao što su na primjer zapisi Mokranjca. To je jedino što uzimam i nikada ne bih uzela neku komponovanu pesmu da pevam, mada mi se mnogo toga nudilo. Zašto – kad već imamo toliko neiscrpno blago u našoj tradiciji. Čini mi se da je mnogo lepše i humanije da kopamo odatle i stavimo to na videlo. „

Muzika koju radi Bilja Krstić je fuzija, jedna mešavina tradicionalne etno muzike, a Capella pesama i etno motiva s elementima improvizacije i savremenog muzičkog pristupa. Njena je želja prevesti folklor, ono što je srce svake tradicije, u jedan savremeni muzički izražaj. Da zaista srcem radi ovo što radi pokazuju njeni vrlo profinjeni nastupi, emocije koje dolaze iz dubine duše ogledaju se na njenom licu i u svakom trenutku publika to prepozna. Ona, jednostavno, nesebično daruje.