Koliku popularnost su doživeli električni trotineti jasno je svima koji su ovog leta prošli kroz prestonicu Srbije – na svakom koraku mogu se videti, uglavnom mladi, ljudi koji su na ovaj način pronašli rešenje za beogradske gužve.
Električni trotineti su doživeli apsolutnu ekspanziju ove godine – njihova popularnost sa svetskih trotoara prešla i na beogradske dokazuje i cifra od čak 35.000 prodatih primerakasamo u Beogradu, što je, kako kažu, rekord za neko prevozno sredstvo.
Liste čekanja za kupovinu na kredit su duge i po nekoliko meseci, a kupovina preko interneta nije još evidentirana.
Brojni gradovi širom sveta uvode stroža pravila za vožnju e-trotineta, a i u Srbiji je počela izrada novog Zakona o bezbednosti saobaćaja koji će, između ostalog, regulisati i njihovu vožnju.
Stručnjaci upozoravaju da ne treba zabranjivati ovakav ekološki transport, ali i da se moraju uvesti pravila zbog tolike masovnosti. Trotineti su kod nas i dalje neprepoznatljivi u zakonu, ali se mogu tretirati kao vozilo jer ih pokreće električni motor.
U tom slučaju, za njega važe pravila iz saobraćaja, ali ga voze i osobe koje ne znaju da čitaju saobraćajnu signalizaciju ili ne znaju, na primer, da li imaju prednost ako dolaze sa desne strane u raskrsnicu.
– Prvo moramo uvesti potpunu pravnu normativu koja će jasno definisati ko i pod kojim uslovima može upravljati trotinetima, pa onda i šta trotinet mora da ispunjava – od tehničke opreme do uslova i možda najvažniju stvar gde se sve mogu voziti trotineti i u koje vreme – kaže Milan Vujanić iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Druga bitna stvar je zaštitna oprema, ali i uređaji za signalizaciju. Po sadašnjem zakonu, biciklisti moraju imati svetloobojeni prsluk, ali i kacigu, dok trotinet voze mnogi bez ikakve zaštite i svetlosne signalizacije, naročito u večernjim satima.
Kada bismo sada tumačili trotinet, on bi zakonski najbliži bio mopedu, jer mu je brzina i do 30 kilometara na čas.
– Interesantno je to da i mopedi moraju da ispunjavaju određene zakonske uslove, trotineti nisu prepoznati zakonom, a kada budu prepoznati, onda se može definisati i šta od uslova moraju da ispunjavaju i oni, ali i vozači koji njima upravljaju – navodi saobraćajni analitičar Milan Božović.
Postavlja se pitanje ko u slučaju nesreće ili povreda snosi odgovornost, ko plaća odštetu ako, na primer, trotinetom teže povredi pešaka.
Analitičari kažu da bi možda komunalna policija mogla na osnovu nekog pravilnika da se pozabavi ovim fenomenom, ali ne i da zabrani vožnju električnih trotineta.
Za sada kod nas nije bilo težih udesa u kojima je učestvovao trotinet, ali zakonsko rešenje je neophodno jer, pored sigurnosti onih koji voze, treba paziti i na sigurnost ostalih učesnika u saobraćaju, kažu stručnjaci.
Izvor: originalmagazin.com
