Helsinki — Finska je upravo završila dvogodišnji eksperiment s temeljnim dohotkom i rezultati su prilično zanimljivi, piše Miror.
Prethodne dve godine vlada Finske je 2.000 ljudi isplaćivala mesečni neoporezivi iznos od 560 evra umesto da im isplaćuje naknadu na nezaposlene. Tokom primanja tog temeljnog dohotka, ljudi nisu bili obavezni aktivno da traže posao, a dohodak im se ne bi ukinuo ni u slučaju da nađu posao ili dobiju kakva druga primanja, piše „Jutarnji list“.
Ideja iza ovog pokusa je bila da se ustanovi hoće li temeljni lični dohodak podstaknuti ljude da pronađu ili pokrenu neki posao.
Premijer Juha Sipila takođe je želeo da sazna da li bi se finski sistem socijalne zaštite mogao reformisati pomoću temeljnog dohotka tako da on reflektuje stvarne potrebe ljudi.
„Lekcija koju smo naučili planirajući i implementirajući ovaj eksperiment osigurao nam je solidnu bazu za planiranje nekih novih, još ambicioznijih društvenih eksperimenata poput negativnog poreza na dohodak“, objasnio je Oli Kangas, voditelj projekta i profesor na Univerzitetu Turku.
Međutim, eksperiment ipak nije bio uspešan.
Nakon dve godine, istraživači su uporedili 2.000 osoba koje su učestvovale u eksperimentu s kontrolnom grupom ljudi koji su primali naknadu za nezaposlene. Ispostavilo se da među tim dvema grupama i nije bilo neke prevelike razlike kad je o zaposlenosti reč. Primaoci temeljnog dohotka u proseku su na poslu proveli tek 0,5 dana više od ostalih.
Međutim, kod primalaca temeljnog dohotka zabeležen je daleko manji stres i viši stepen opšteg zadovoljstva.
Oko 55 posto primalaca temeljnog dohotka i 46 posto osoba iz kontrolne grupe, opisali su svoje opšte stanje kao “dobro” ili “vrlo dobro” nakon 12 meseci.
„Na temelju analiza koje smo sproveli nakon godinu dana eksperimenta, možemo reći da primaoci temeljnog dohotka nisu imali ništa bolje, no niti lošije rezultate na tržištu rada“, rekao je Oto Kaninen, koordinator istraživanja na Institutu za rad i ekonomska istraživanja.
„Primaoci temeljnog dohotka pokazivali su manje simptoma stresa, manje poteškoća u koncentraciji kao i manje zdravstvenih problema. Takođe, bili su optimističniji u pogledu budućnosti i pouzdaniji u svoje sposobnosti da utiču na društvene probleme“ rekli su istraživači.
Primaoci temeljnog dohotka rekli su i da su optimistični u pogledu pronalaženja posla, uprkos tome što mnogi posao ipak nisu pronašli.
Osim svega navedenog, primaoci ličnog dohotka rekli su i da je takav oblik dohotka povezan s manje birokratskih zavrzlama nego ishođenje socijalne pomoći.
Izvor: b92.net
