Dve službe, Hitna pomoć i PTO, udružene oko jednog cilja – spasiti život!

U vranjskoj Hitnoj pomoći i dalje se beleži povećan broj intervencija koje lekari pružaju građanima kako u ordinaciji, tako i na terenu.

Broj Hitne pomoći, 194, svi su pozvali makar jednom u životu. Nažalost, zbog lošeg zdravstvenog stanja ili loših navika, neki su se kombijem Hitne pomoći vozili i nekoliko puta. Ako u situaciji kada Vam je neophodna medicinska pomoć postoje srećne okolnosti, jedna od njih bi bila da po Vas dođe „Treća“ jedinica Hitne pomoći. Osim što su stručni i obučeni za svoj posao, ne nedostaje im ni ljubaznosti.

Vaš poziv u Hitnoj pomoći, u zavisnosti od problema na koje ste se požalili, operateri u kol-centru prosleđuju jednoj od ekipa na terenu.

Da bi stigla do pacijenata, ekipi treba svega nekoliko minuta. Ti minuti su mnogima spasili život.

Iako im se ponekad desi da celu smenu provedu spašavajući pacijente i prevozeći ih na hospitalizaciju, mnogo vremena provedu i na zbrinjavanje onih pacijenata koji, iako imaju zdravstvene probleme, nisu hitni slučajevi.

Neizostavni delovi njihovog posla su stres i rizik, ali sa druge strane tu je i ogromno zadovoljstvo kada drugom čoveku spasu život.

Marko Spirić: Koja situacija na terenu je učinila da se osećate srećnim što se bavite ovim poslom?

Milica Krstić (medicinska sestra HMP) : Kada spasimo nečiji život, ili kada izađemo iz kuće a ljudi nas isprate sa osmehom na licu.

Marko Spirić: Koliko je Vaša ekipa do sada spasila života?

Milica Krstić: Spasili smo mnogo pacijenata, ali smo imali i uspešne reanijemacije i preživele nakon udesa.

Marko Spirić: Koliko godina je imala najmlađa osoba koju ste spasili, a koliko nastarija?

Milica Krstić:  Najmlađa osoba koju smo spasili imala je četiri godijne, a najstarija sedamdeset godina.

Marko Spirić: Kakav je jedan prosečan dan kada nemate intervencija i koliko vremenske prilike utiču na broj intervencija?

Milica Krstić:  Retko da nemamo posla jer u hitnoj uvek ima. Zovu stalno za sve i svašta. A vreme i te kako utiče na asmatičare i srčane bolesnike.

Pomoć koju dobijamo od ekipa Hitne pomoći često uzimamo zdravo za gotovo. Ponekad u saobraćaju ne želimo da se sklonimo njihovom kombiju, jer se i nama žuri. Nekad, opet, nemamo strpljenja da ih sačekamo jer se, kada su u pitanju naši dragi kojima nije dobro, svaki minut čini kao deset. Ipak, ne treba zaboraviti da su koji čine ekipu Hitne pomoći i Prijemnog trijažnog odeljenja (PTO), jednako ljudi, kao i mi. Možda čak i više od nas. Jer o čoveku mnogo govori to što ljudima spašava živote iz ljubavi.