RAZGOR
Nedoumlje tvoje ostaće
na krovovima zaboravljenih
domova
onako kako se pamte nehotični
ožiljci i ljubavi iz drugih gradova.
Dovoljno daleko da se
nastavi život mimo svakog zrna
logike, nepotkupljivo i samosvojno.
U nedovršenom pletivu pospanih
ruku i bljutavom ukusu prejedenih
usana.
Somot brezovih ulica pamtiću,
poispadale kaldrme, pesme
rasute meni nenapisane.
Premalo za razgor, za tinjanje – taman.
POMEN
Urasline na groblju seoskom,
gde mu u snevu bližnji
počivaju, otac često pominje:
orah nebesju pod grlom –
džikalj davno kolovodi.
Greh da staze korake zaborave,
nad kućom grane ukrste.
Ako prag predaka zanemariš,
kandilo molitvom ne umiješ,
ako daždu krovlje za legalo,
ne bilo ti sna, ni probuđa.
Dve pesme u časopisu „Jesenjin“. Zahvaljujem uredništvu na objavi.
