Tvoje oči su moj kosmos
U koji bežim kad sam sam.
Ti znaš da mi često
Utočište treba.
U njih se skrivam ko kos
Koji od grabljivica beži.
Za lepše skrovište ne znam.
Od njih i ne postoji
Toplije mesto
Pod ovim kišobranom
Od neba što ko pašče
Na mene reži.
Sve više želim da sam
Kosmonaut
I da se bez rakete u njih stuštim
i tu zauvek smestim
I stopim.
Kad bi mi neko zadao nokaut
Pa da se od ljubavi onesvestim
A onda da sanjam kako ti usnama
usne ljuštim.
Kad bih imao krila ko dete
Pa da ti perjem trepavice golicam
Dok se od nežnosti lagano ne istopim.
Al nemam ništa osim sna
I vremena koje se tužno topi
U odrazu staračkih bora
Kad te se setim.
Ovu pomalo patetičnu pesmu
Pišem ti sa dna u kojem sam
Kralj tuge i mulja.
Jedino sunce su mi tvoje oči,
I, molim te, nikad ne sklopi
Ta dva prozora
Iz kojih svetlost kulja
U koja želim noćas
Da poletim.
