Šta se slavi 14. februara, Sveti Trifun ili Sveti Valentin, Dan vina ili Dan zaljubljenih?
Kako pomiriti tradiciju i modu, imaju li ova dva praznika nečeg zajedničkog, mogu li se uz ljubav i vino prevazići sve nesuglasice?
Desilo se da pravoslavni Trivun i katoličko Valentinovo budu istog dana, pa šta je tu je, ne može to sad da se menja, a ako već obeležavamo oba praznika, onda da vidimo ko su bili dotični svetitelji, da li se baš slučajno pogodilo da ih praznujemo tog dana, da li ima nešto što ih sticajem okolnosti povezuje…
Mnogo pre Tripuna i Valentina, u starom Rimu su u danima 13-14-15. februara bile održavane Luperkalije, praznik plodnosti u čas boga Luperkusa. Uobičajeno za raskalašne Rimljane, goli mladići su bičevima od kozje ili pseće kože bičevali devojke kako bi poboljšali njihovu plodnost!
Kod starih Grka je, pak, u tom periodu, tačnije od sredine januara do sredine februara, padao mesec Gamelion, koji je označavao svetost braka između Zevsa i Here.
Iako je nesumnjivo mitološko-religijskog porekla, Dan zaljubljenih se danas smatra sekularnim praznikom, a i sâm Sv. Valentin je izbrisan iz rimokatoličkog kalendara, i to iz pomalo bizarnog razloga: da bi se smanjio broj praznika! A slučajno ili ne, zaštitnik zaljubljenih izbrisan je iz kalendara baš godine 1969!
Inače je Valentin bio ubijen 269. g. nove ere, i to po kazni jer je u tajnosti venčavao mlade vojnike i devojke onda kad je rimski car Klaudije II bio zabranio vojnicima da se žene. Prema legendi, Valentin je pre smrti poslao oproštajno ljubavno pismo slepoj tamničarevoj ćerki, nakon čega je devojka čudom progledala.
Sveti Trifun je takođe živeo u III veku nove ere, a pročuo se kad je iscelio ćerku rimskog cara Gordijana III, koja je bila posednuta zlim duhom. Legenda kaže da je zli duh progovorio iz devojke i rekao kako ga jedino Trifun (nije rekao tačno koji) može pobediti, pa je car naredio da se dovede svako ko se tako zove, sve dok se nije pojavio pravi iscelitelj. U znak zahvalnosti, car je Trifuna nagradio darovima, koje je ovaj razdelio siromasima i nastavio da živi kao ranije, moleći se Bogu i lečeći ljude i stoku… Stradao je 250. godine, pa iako je imao samo osamnaest godina, podneo je pred smrt sve muke i iskušenja.
Osim što su živeli u istom stoleću, ima između dvojice svetaca i drugih sličnosti, a pada u oči da su i jedan i drugi iscelili ćerke svojih ideoloških protivnika, s tom razlikom što je Valentin očigledno bio i zaljubljen u devojku kojoj je pred smrt napisao pismo, dok se Trifunovo ime vezalo za sâm čin isceljenja, pa je on u hrišćanskoj svesti postao ne samo iscelitelj ljudi i životinja, nego i iscelitelj prirode uopšte, a naročito je poštovan kao zaštitnik vinove loze i vina, odnosno kao patron vinogradara.
Zbog običaja da se na Trivundan orezuje loza i vinom zalivaju čokoti kako bi se povratila snaga koja je tokom zime malaksala, Sveti Trifun se često naziva Zarezač, Orezač ili Zarezojlo, zavisno od kraja i podneblja. Poštovan je i kao zaštitnik imanja od poplava i drugih nedaća, a ako bi se dogodila šteta od insekata, postojao je poseban molitveni čin koji se vršio na njivama i baštama.
Smatra se da će godina biti kišna i rodna ako na Trivundan padne sneg, odnosno da će biti sušna ako je tad vedro. Ako bi sneg iznenada pao, govorilo se: „Zatrpaj, Tripo, zaspi, Simo“ (misli se na Svetog Simeona, koji se praznuje 26. februara), a postojalo je i potpuno drugačije verovanje, da sneg počinje da se topi baš tog dana pošto Sveti Trifun zabode u zemlju ugarak.
Ponegde se Sv. Trifun pominje i kao zaštitnik devojaka, pa i bračne ljubavi, što bi sigurno bila najveća sličnost sa Sv. Valentinom, no možda je upravo preklapanje dvaju praznika uticalo na to da se i Trifun bezmalo počne smatrati zaštitnikom zaljubljenih, što bi već bilo preterano, jer tu oblast, da se tako izrazimo, već pokriva Sv. Valentin.
Međutim, iako je još za života bio zaštitnik zaljubljenih, Sv. Valentin se kao takav pominje tek od XIV veka, verovatno prvi put u delu Parlament ptica engleskog pesnika Džefrija Čosera. Zanimljivo je da se februar tada smatrao mesecom kad se pare ptice, a znamo da je i danas jedna od prvih asocijacija za ovaj mesec – parenje mačaka!
Veliku ulogu u promociji Valentinova odigrala je i srednjovekovna dvorska ljubav koja je podrazumevala kurtoazno udvaranje putem pisama prepunih sentimantalnosti. Naprotiv, pre tog vremena Valentinovo se uglavnom smatralo praznikom telesne, a ne romantične ili bilo kakve duhovne ljubavi, pa nije ni čudo što je Katolička crkva tek krajem XV veka proglasila 14. februar za dan Svetog Valentina.
Bitno je napomenuti da je Sv. Valentin dugo bio smatran zaštitnikom samo neudatih i neoženjenih, pa bi se tog dana devojke skrivale čekajući da ih mladići pronađu, a parovi stvoreni nakon te igre trebalo bi da se venčaju tokom godine.
Značaj Svetog Valentina kao praznika ljubavi sporo se razvijao, ali je još 1400. godine u Parizu baš na Dan zaljubljenih otvoren Visoki sud ljubavi, koji je rešavao bračne ugovore, razvode i neverstva, dok se prvom porukom za Valentinovo smata pismo iz 1415. koje je orleanski vojvoda Čarls iz zarobljeništva poslao svojoj dragoj.
Zanimljivo je da se praznik zaljubljenih obeležavao i u sredinama koje nisu imale dodira sa rimskom i docnije hrišćanskom kulturom, pa je tako Sveti Valentin bez problema danas popularisan u Kini i na Tajvanu zato što je samo zamenio tamošnji tradicionalni ljubavni praznik koji vodi poreklo još od antike.
Dvadeseti vek doneo je i komercijalizaciju Dana zaljubljenih, pa su se ustalili izvesni običaji koji se sada već mogu smatrati tradicionalnim, poput ljubavnih pisama koja ne bi trebalo da budu potpisana, a tu su i pokloni poput bombonjera, čokolada, plišanih igračaka (često sve to bude u obliku srca), naravno i crvene ruže kao večiti simbol ljubavi. Ima više od sto godina kako se za Dan zaljubljenih štampaju posebne čestitke i do danas su u nekim zemljama postale popularne maltene kao novogodišnje.
I mada bi ljubav, ako je već prava, trebalo da se pokazuje i dokazuje nezavisno od praznika, nekad je upravo Dan zaljubljenih dobar povod za iskazivanje iskrenih osećanja, često i najbolji momenat za presudni korak prosidbe, ali i prilika da se neke ranije nesuglasice izglade i prevaziđu.
Međutim, Valentinovo je ponekad povod za sukob i raskid, i to možda baš onda kad se previše zanesemo poštujući zaštitnika vina Svetog Trivuna, pa zaboravimo da tog dana neko očekuje i gest ljubavi s naše strane.
A možda je upravo to što se Trifun i Valentin slave istog dana ustvari mogućnost da ih ne doživimo kao suprotnosti, nego kao dve strane jedne medalje, pa da s voljenom osobom uživamo u vinu a da se zapravo opijamo ljubavlju, da ne zarezujemo samo vinograde, da shvatimo kako za razvitak loze nije dovoljno samo politi je vinom, a ni proleće nam neće brzo doći ako u beli sneg ne zabodemo ugarak…
Živeli, nazdravimo svima koji su opijeni ljubavlju!
