Polja ravna kraj reke smirene
sećaju me na duge trenutke
satvorene za tebe i mene –
nešto lepo kad pričasmo ćutke…
Kilometri sad međ nama stoje,
ali nisi od srca mi dalje –
no još bolje vidim oko tvoje
dok u tami signale mi šalje.
Svakim danom čežnja je sve jača…
I još željan tvog pogleda vrela,
kroz snove se u ravnicu vraćam
što je krase do dva brda bela.
