Čega li se sada više bojiš:
zato što si od svih drugačija,
hrabri čuvar ideala svojih,
ali sama – u te tuga klija,
il’ strahuješ da ćeš jednom sresti
još nekoga ko je sličan tebi,
o retkosti svojoj ima svesti,
od tvoje se začudio ne bi.
Sretneš li ga – nisi jedinstvena,
ali nisi više usamljena…
To ćeš znati kada sakrivenu
melodiju osetiš u trenu.
Dar božanski ili je prokletstvo
kad iz mase suđeno ti bekstvo!
Posebnost se istrpeti mora,
s podložnima o tom nema zbora.
Prepoznaćeš čije sam to reči
u stihove preneo iz proze,
igra to je što tebe usreći,
nek se drugi za pet para groze.
