Kaži mi ko si…
Znam, nikada mi to nećeš sama reći.
Plašiš se razotkrivanja, a sve željna onog dostojnog ko će imati hrabrosti i snage da prodre u tvoj tajanstveni svet.
Gordeći se, stvaraš predrasude o sebi, a kad ih neko i prevaziđe, nastupiće tvoje predrasude prema njemu. Lagaćeš ga da je izgubio bitku, nećeš mu dozvoliti da uživa u pobedi, a ni sama ne znajući zašto tako činiš.
Želiš da ti život bude haos, paradoks, kontrast, a ne vidiš da je najveći kontrast upravo u tome što te taj isti život vodi tačnosti i sređenosti uprkos tvojoj čežnji za olujama, avanturama, neizvesnostima…
Zašto se, pokušavajući da budeš neobična i drugačija, polako utapaš u hiljade drugih koji na isti način pokušavaju da dokažu svoju jedinstvenost? Nisu li danas jedinstveni upravo oni koji se ne plaše jednostavnosti i ne beže od nje…
Čemu taj odbrambeni gard, ne pomisliš li da time sebe dovodiš u još veću opasnost, jer čim prvi put budeš poklekla i gard spustila, nećeš li baš tada otkriti sve svoje slabosti? Neće li se onda u pravom svetlu ukazati sav strah od samoće koji tako uporno skrivaš pod ledenom maskom nezavisnosti?
Nemoj silom da stvaraš lažni zid oko sebe samo da bi pokazala kako te nije lako osvojiti, jer da bi se pronašao put do tvog srca, nije potrebno rušiti bilo kakav zid, već samo strgnuti masku ohole buntovnice ispod koje će se ukazati nežna i ranjiva devojčica.
Ali, nemoj sama da skidaš tu masku, pusti mene, jer kad bi svi u jednom trenutku otkrili svoje pravo lice, život bi onda izgubio smisao, ne bismo imali za čim da tragamo, naša borba ne bi imala svoju svrhu.
I kada te budem razotkrio, ti nećeš to priznati, opet ćeš podizati nove i nove lažne zidove ne bi li zaljubljenog čoveka dovela do ludila kroz koje mora proći kako bi bio dostojan tvoje ljubavi.
Tada ću te još više voleti i biću siguran da sam na pravom putu, jer ako volim vatrenu devojku skrivenu pod maskom hladnoće, ako volim osetljivu devojku koja gordošću skriva svoju ranjivost, onda ću je voleti i kad mi bude zadavala neprebolne rane razdirući mi srce na komade i bacajući me na paklene muke.
Ne tražim lovorike, najbolji dokaz moje pobede biće to što te i dalje volim i što ne odustajem uprkos svim preprekama koje tako uporno postavljaš.
Jedino čega se plašim jeste da ti ne postane svejedno, plašim se da ćeš prestati sa postavljanjem prepreka, jedino onda bih izgubio svaku nadu.
Ne razotrkivaj se, pusti me da te sam otkrijem, vredi!
(Objavljeno u zborniku „Kaži mi ko si“, 2016)
