Jadikovkom dok pažnju privlačiš
i sve gledaš mračno i hejtuješ,
scenom novi stupaju igrači,
slavu stiču – a ko tebe čuje!
Kad te dugo već tišti ista stvar,
zar ne misliš kako svesno grešiš?
Pa ne moram biti psihijatar
da ti kažem: haosom se tešiš.
Mir bi htela, a kroz buru lutaš,
vraćaš joj se po stotinu puta,
destrukcijom svaki problem pravdaš,
jer plašiš se: kad odeš odatle,
vizije bi za tren propale
čim s istinom suoči se nada.
