Uplašena da te ne povrede,
pod mračnom si senkom skrila lice,
gordila se od lažne pobede,
devojčice s maskom buntovnice.
Kad te neko iskreno zavoli,
baš uživaš da mu kidaš živce,
jer ljubav je, kažeš, tek kad boli,
devojčice s maskom buntovnice.
Srce tvoje željno očekuje
onog ko će i posle te priče
biti hrabar da te razotkrije,
devojčice s maskom buntovnice.
I kad padnu svi zidovi tvoji,
nikad nećeš reći: pobedniče! –
gard ne spuštaš, ljubavi se bojiš,
devojčice s maskom buntovnice.
Al’ zašto bih rušio prepreku
koje, vidim, ionako nema?
Samo maska stvara tamnu senku
pod kojom se skrivaš usamljena.
Nemoj sama tu masku skidati,
pusti mene. Kad ti vidim lice,
lovorike ne moraš mi dati
za tu smelost, nežna devojčice.
Ova ljubav pobeda je moja,
kad te volim i tako nadmenu,
pa prebrodih stotinu nevolja
dok u dušu ne dopreh ranjenu.
