Prisećam se redom svakog filma,
svih kafića – a mnogo ih ima –
gde si išla protiv svoje volje,
al’ kad jedeš, pa ti bude bolje.
I priznajem da mi jeste teško
kad se nemam s kime posvađati –
da me kudiš što te zivkam često,
svesna da ćeš mi se odazvati.
I nervozna čak mi nedostaješ,
kad povičeš: prestani, dosta je!
Sve bih isto, da mogu da biram.
Bez šećera još bi slatka bila
kafa što se iz tri cuga pila
s vanilicom sred malog tanjira.
