Ukoliko bi sada neko od nas postavio pitanje Ko je bio Laza Kostić? Verujem da bi svako odgovorio da je bio jedan od najvećih srpskih literata, poliglota, ali malo ko zna da je on bio i novinar (žurnalista, kako je voleo da se predstavlja).
Laza Kostić rođen je 31. januara 1841. godine u selu Kovilj, nadomak Novog Sada. Majku jedva da je poznavao, oca jedva da je viđao (jer je njegov otac bio vojno lice, pa je zbog potrebe službe bio stalno odsutan) te ga je zbog toga othranila Katarina Atanackova, ili kako ju je on zvao „Majka Kata“.
Prvi Kostićev novinarski tekst bio je objavljen 1860. godine u Srbskom dnevniku. Prvi pravi novinarski angažman počeo je u listu Zastava Svetozara Miletića. Izdvojiću citat iz knjige Velikani srpske štampe: „U Zastavi je Laza Kostić oličenje hrabrog komentatora, koji se ponekad potpisuje punim imenom i prezimenom, što nije bio žurnalistički manir doba u kome je živeo“. Ovo nam samo dokazuje da je Kostić bio hrabar novinar koji je uvideo probleme tadašnjeg društva i koji se nije bojao da o njima piše. On se takođe istakao i kao saradnik lista Ujedinjene omladine srpske Mlada Srbadija. S obzirom da je bio predsednik omladinskog odbora, Laza Kostić se zalagao za punu slobodu štampe u Srbiji. On je bio i ratni izveštač i dopisnik svetskih novina poput listova Politische Correspondenz, Natzionalzeitung, Schlesische Presse… S obzirom da je govorio nemački, mađarski, engleski, ruski i francuski jezik, ovaj podatak ne može ni da nas iznenadi. Iako odličan literata, Kostić je za sebe uvek govorio da je žurnalista, te je i titula prvog predsednika Srpskog nezavisnog novinarskog društva 1882. godine, pripala upravo njemu. Ponovo ću izdvojiti citat iz knjige Velikani srpske štampe: „Poslednji Kostićev zapaženiji žurnalistički poduhvat bio je izveštavanje za pariski Le Figaro o ubistvu kraljevskog para Aleksandra i Drage Obradović, 1903, kada serijom članaka pokazuje da je bio i ostao novinarska veličina“. Ovim citatom ću i završiti priču o novinarskom radu Laze Kostića, jer mislim da ga najbolje opisuje.
Laza Kostić je preminuo u Beču 26. novembra 1910. godine. On je, kako se navodi u raznim literaturama, oduvek imao želju da se zalaže za kvalitetno, „ispravno“ novinarstvo. Iako je novinarska profesija „teška“, u smislu od raznih pritisaka, stalne „glave u torbi“, nedovoljnosti vremena i slično, on je uspevao da napiše i jedne od najlepših pesama, da prevodi članke, bude dopisnik, bude jedan od prvih srpskih predsednika Novinarskog udruženja. Upravo zbog toga i zaslužuje mesto među najistaknutijim novinarima.
Literatura:
BOAROV, Dimitrije, 1946- Velikani srpske štampe/ Dimitrije Boarov, Vladimir Barović. – Beograd: Službeni glasnik, 2011.
