Kažeš da si dobro, a oni ti misle loše, mislš da si loše, a oni se prave dobri. Tražiš, ne daju, a dali bi kada bi znali da ti to i nije potrebno. Pitaš, a oni ne slušaju, kad slušaju, pogrešno čuju. Čuli bi dobro kada bi imao nešto loše da kažeš, tvoje loše u njihovo dobro bi stasalo. Sedneš sa njihove leve strane, a oni desno služe, levo odlažu, znaju da ih centar gleda, pa prave ravnotežu. Hoćeš da odeš, oni bi sedeli, sedneš, oni ustali jer žure da te stignu dok ti sediš. Obukli neku uglađenost, a pljuju dok pričaju, ne bi pljuvali da nemaju koga. Tebe preskaču, ne lepi se pljuvačka za tebe, bude im krivo što si nelepljiv, a ne znaju da si samolepljiv. Prelaze ulicu da te sretnu, a ti im plaćaš kazne što ne vide crveno jer su zbog tebe prešli. Videli bi oni crveno da nije poraslo zeleno, a oni zinuli i sagli glave.
