POSTOJI NEKI JAZZ IZMEDJU NAS
…
na početku Bulevara
skrenuo sam levo
u sporednu ulicu
jer sam pokušao da izbegnem
susret sa samim sobom
tu negde u centru
gde često naletim na Stefana
/stalno glumi svetlost nekakvu
i skuplja priloge za obolele od mraka/
pa sam nakon skretanja
već zašao u Godine
iz kojih se ne mogu otrgnuti
kao mače iz dečijih ruku
…uputio sam se ka kafani “Dah”
nalazila se na Hisaru
i da bih stigao do nje
morao sam da se popnem
na tu uzbrdicu
kada sam stigao
pomislio sam
O, Bože, kako genijalan naziv
jer od silnog pešačenja uzbrdo
nikako da dođem do Daha
ušao sam unutra i od predjela
naručio sopstveni mozak u skrami
jeo sam ga tako što sam ćutke
gledao u Nju
rekla je
Zašto si ti došao?
Očekivala sam Stefana
Došao sam jer želim da ti kažem
da postoji neki jazz između nas
rekao sam
da nije lepo što mi zameraš
to što od nekretnina posedujem samo srce
došao sam da ti kažem
da je ovaj narod pravljen
u pozorištu lutaka
i da svi mi imamo svoj scenario
unapred zapisan
i da po njemu živimo
moja i tvoja uloga je da glumimo… ljubav
došao sam jer želim da ti kažem
da se izmenila dramska radnja:
više nismo zajedno
i nije ovo Stefan, u pravu si
ovo je tvoja predstava o njemu
proveo sam život sa tobom
a planirao sam samo noć
mislim da je vreme da se rastanemo
Poezijo moja,
već odavno te gubim
i ulazim u Prozu
polako
kao
u
grobnicu
Oprosti.
