Moj Alter je leg’o
I kaže mi: ne smem da zavirim u tebe,
otuda dopire mrak iz detinjstva
kojeg smo se nekada plašili
Sad kad si u njega uneo boje, perle, vatromete
Četke, osmehe i veštački sneg od stirpora
Šta ću ti ja?
Altere, ćuti i spavaj.
Ne, ne, kaži mi
Vidljiv je napredak u civilizaciji
Nekada su postojali crno-beli televizori
A ljudi su donekle bili šarenoliki, a danas?
Ma šta ti znaš o ljudima?
Znam da su sada ljudi crno-beli
Sve se okrenulo
I šta ćeš tako klovnovast i čovekolik
Među životinjama, reci mi
Ti nemaš toplotu koja bi zagrejala ceo svet
Ti samo otopiš ljudska srca
I onda pustiš veštački sneg da pada
I klizaš se klizaljkama oštrim poput sečiva
Spavaj Altere, lupetaš!
Ne mogu,
Odavno sam prestao da ti verujem
Jer organi u tvom telu nisu raspoređeni po feng šui-u
Srce ti je u petama
Sreća za petama
Kad raširiš ruke ličiš na poljsko strašilo
Koje ptice naprosto obožavaju jer je smešno
Umesto očiju imaš te klikere
Bacali smo ih u detinjstvu, sećaš se
Pogađali rupe…
Spavaj, Altere.
Ne mogu,
Moram da budem budan
Jer ti kada pustaš nekoga u svoj život
Radiš to tako svečano,
To je ceremonija:
Omotam crvenu traku oko tebe
I tom nekom dam makaze
Jedne za srce jedne za leđa
To bude prava, pravcata cerenomija poverenja.
Spavaj, Altere.
Ne mogu, šta ako nekoga pustiš u svoj život dok spavam?
Iskasapiće te!
Spavaj, ja već odavno ne znam kada putujem
Da li idem sebi ili odlazim od sebe
Odavno već ne znam kada putujem
Kome se vraćam a kome mi se vraća
Kosti mi škripe kao zarđala kapija
I koža mi se peruta kao buđava voštana bojica
Ja sam takav da se retko završavam, Altere
Moj kraj su tvoje predstave o meni
Kada sam bio mali nisam mogao da zaspim
Od mraka ispod kreveta
…
Sad se taj mrak preselio u mene
U njemu si ti.
Veruj mi.
Ne verujem ti.
Spavaj, Altere.
Spavam.
