U našem gradu ima mnogo ljudi. Neke poznajem, a neke ne poznajem. Ali samo jedna od njih je moj teča.
On se zove Miroslav Stojanović i on je tata mojoj sestri Nađi i bratu Joci. Ima crnu kosu i crne oči. Uvek ima modernu frizuru. Visok je skoro dva metra i baš je krupan. Koga upozna nikad ga ne zaboravi. Ima duge ruke i duge noge. Zbog toga dobro skija i dobro pliva. Svaki dan pliva na zatvorenim bazenima, a svake godine nas vidi na Kopaoniku. Radi u bolnici i pacijenti ga vole. Kada je nervozan toliko viče da ga cela ulica čuje. Kada je smiren igra se sa nama i mnogo je nežan. Nikada ne vezuje pojas u autu, a nas tera da se vežemo. Mnogo lepo peva i ume da svira gitaru. Kada sam bolestan stalno zove da pita kako sam. Stalno mi priča da treba da učim i budem dobar đak. Nekada je bio odbojkaš, a danas voli odbojku. Ima mnogo prijatelja.
Mnogo sam srećna što je baš on moj teča. On je jedan i jedinstven. Mnogo ga volim i beskrajno poštujem.
Autor: Mihailo
odeljenje: IV2
Osnovna Škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
