U životu postoje mnogo osoba kojima se divim i puno ih poštujem, ali bih ipak izdvojila jednu koja mi puno znači. To je moj deda Slobodan koga svi vole i cene, koji je uvek nasmejan i dobro raspoložen.
Deda Slobodan je već dugo u penziji. Živi u selu i gaji razno voće. Ne viđam ga često, ali stalno mislim na njega. Radujem se svakom prazniku jer znam da ću ga tada posetiti i uživati u njegovom društvu. Dedina nekad crna kosa, sada je sasvi bela. Ipak i pored svojih godina, on još uvek brzo korača i svojim rukama vredno obrađuje svoj voćnjak. Iako može da živi u gradu, odmara se u selu i uživa u svojoj penziji, on ipak više voli da živi i radi u selu. Deda nije na selu zato što mora, već zato što voli prirodu i uživa u njoj. On je veoma plemenit čovek, dobar je prema meni i ostalim ukućanima. Iako smo svi različiti, deda nas podjednako voli. Nikad se ne ljuti na nas zbog naših nestašluka i ne grdi nas. Njegov glas je veoma smiren, a priče koje nam priča su veoma zanimljive. Često se šali, ali zna da da i mudre savete. Kada imam neki problem samo telefonom pozovem i on uvek ima rešenje. Mama i tata kažu za njega da je mudar i da je i njima nekoliko puta pomogao pravim savetom.
Moj deda je čovek velikog srca, nežna i osećajna osoba. Svoje iskustvo nesebično deli sa mladima. On je osoba kjoj se mnogo divim i koju poštujem. Mnogo ga volim i nadam se da će živeti još dugo, srećno i zadovoljno.
Autor: Minja Marković
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
