Negde sam čula da su najvrednije stvari one koje ne mžemo da vidimo. Ja se sa tim slažem jer je ljubav nevidljiva, a svi znamo da je jako vredna. Mnogo volim svoju mamu i zato mi je ona najdraži lik iz detinjstva.
Moja mama ima kestenjastu kosu i tamnobraon oči. Ona je najlepša žena koju sam ikada videla. Najviše volim kad joj priđem, a ona me svojim bledim, toplim rukama zagrli i kaže „volim te“. Njen jedini strah je taj da će meni nešto da se desi. Kod nje mi se najviše sviđa njen smisao za humor i modni stil. Voli da ide na trening, ali voli i da zajedno sednemo na kauč i da gledamo neki film. Požrtvovana, hrabra, vredna, lako se iznervira, pametna i radoznala. To su sve osobine koje krase moju mamu, ali nebitno da li su dobre ili loše jer ako te je neko podigao toliko puta kada si pao nije bitno kakav je.
Mislim da moje mame nije bilo moje detinjstvo ne bi bilo isto, a ja ne bi imala svoj oslonac u životu.
Autor: Monika Milivojević
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
