U životu svih nas najvažnije je da smo okruženi veselim osobama. Sve one su različite, ali kada bolje pogledamo da smo na neki način svi mi povezani i da nam je potrebna pažnja i ljubav drugih ljudi.
Osoba koja je u moje detinjstvo unela ljubavi i topline je moja baka Mila. Ona se oduvek brine o meni i misli da bih joj na ovaj način moglao zahaliti na tome. Moja baka Mila ima sedu kosu, duge i vešte ruke, krupne oči pune ljubavi i mali nos. Kod nje najviše volim to što mi uvek kada osvojim medalju ili dobijem dobru ocenu uvek napravi kolače koje moje sestre i ja volimo. Ona kod drugih ljudi voli da vidi da su uredni i pedantni, a takođe se trudi da takva i ja postanem. Njen pogled i njen osmeh mi puno znače, zato što mi na neki način unese vedrinu u svaki moj dan i osećam se lepo. Svaka njena podrška mi daje motivaciju i želju za pobedom, uspehom, a što je najvažnije želju da u nečemu budem dobra i napredna. Kod moje bake osuđuju to što poneki put previše brine o mojim sestrama i meni, ali ja mislim i znam da ona to radi zato što nas puno voli i strepi da li će se nama nešto desiti.
Draga, bako znaj da te ja mnogo volim i da sam ti zahvalna što postojiš i što si u moj život išarala najlepšim bojama i što si baš moja baka, a ja tvoja unuka jer da tebe nema da mi pružiš podršku u trenutku kada je to potrebno, ja sada ne bih bila ovakva osoba kakva jesam.
Autor: Anja Veljić
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
