U životu ima puno ljudi koje volimo i do kojih nam je stalo. Jedna osoba ima posebno mesto u mom srcu. To je moja mama.
Moja mama se zove Tanja. Ima dugu kosu i zelene oči. Stalno je nasmejana. Hoda brzo, čak i kada šetamo, možda tako sve stiže. Kada imam neki problem, mama mi pomogne da ga rešim. Ona uvek ima dobre ideje i prave reči. Kada mi se desi nešto lepo, jedva čekam da to podelim sa njom. Najviše volim da se smejem sa mojom mamom. Ona se najlepeše smeje, pravi najbolja iznenađenja i nagrade. Moja mama me nikada ne laže i drži data obećanja. Jedino nekada zaboravi kaznu koju “obeća” mom bratu i meni. Ničeg se ne plaši. Jedino strepi za mog brata i mene. Kad je pogledam u oči, vidim koliko me voli. Najsrećnija je kada sam ja srećna, a rastuži je svaka moja suza. Voli da čita knjige, sluša muziku i šeta. Naviše voli da provodi vreme sa mojim ratom i sa mnom.
Kad porastem volela bih da budem kao ona, zato što je ona jedina osoba koja ume da učini da suze na mom licu nestanu i da tugu pretvori u osmeh.
Autor: Dunja Milenković
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović
