Mnogo volim ovaj FB. Saznaš sve o ljudima, naročito ako ih dugo nisi video.
Mene je, kao FB početnika pripravnika najviše oduševljavalo pitanje “Kako si?” Vole me ljudi.
Zato sam im,kao ozbiljan čovek, nadugačko i naširoko odgovarala.
Malo me je samo rastuživalo kad bi mi kao odgovor na to moje svekoliko pisanje stizale dve
rečenice: „Baš mi jedrago da si dobro. Javiću ti se uskoro opet.“– pa nisam stigla ni da pitam
kako je on/a.
Ali kako sam ubrzo dobijala opet isto pitanje, samo od druge osobe, nisam imala puno vremena
da budem tužna.
Opet bi počinjala da pišem naširoko i nadugačko kako sam, samo… nekako mi malo dosadno da
pišem isto. A isto sam, kao malo pre, ništa se nije promenilo; neću da lažem. Završim opet
pisanje i taman da pošaljem, a ono moj fb prijatelj se odjavio.
“Možda je imao nešto važno”, utešim se. Inače, dok sam to kuckala, umalo mi ručak zagoreo,
setim se da sam poruku mogla samo da kopiram i pošaljem.
Srećna što sam se dobro setila, sledeći put iskopiram poruku i očas posla pošaljem; a FB prijatelj
mi još brže odgovori: “ok”, “poz”. Dobijem pride i smajlić i podignuti palac.
“Kako se ljudi raduju što sam dobro”, pomislim, pa rešim da pišem dnevnik kako bi im sve lepo
javila.
Onda su ljudi počeli da mi odgovaraju samo sa „ok“, pa me sve ređe pitali, I na kraju konačno
prestali i da pitaju.
A kako se sad brzo živi dok tako sedimo pored kompjutera ili gledamo u telefon, reših i ja da se
prilagodim vremenu I počnem da pišem „ok“, a našla sam lepe stikere I smajliće.
Mada, možda nema potrebe jedni druge bilo šta da pitamo, kad će nam uvek stići odgovor
„OK“. Ja sam „OK“ , ti si, „OK“, danas smo svi „OK“.
I nemoj da se neko slučajno požalio, “ako koza laže, fb ne laže”.
