A – Kiša danima.
B – Da, baš je dosadno.
A – Kvari mi raspoloženje.
B – Proći će.
A – Znam, sve prolazi.
B – Svee?
A – Prošle zime je padao sneg. Plašila sam se da nas ne zaveje.
B – Plašila!?!? Šta si uradila povodom toga?
A – Izašla sam napolje i počela da ga čistim.
B – I?
A – Odmah mi je bilo lakše.
B – Prestala si da se plašiš?
A – Ne. Plašila sam se opet da nas ne poplavi kad počne da se topi.
B – Pa je li bilo poplava?
A – Ne. Polako se otopio.
B – Eto, razloga za brigu nema.
A – Da, ali onda je došlo vrelo leto, velike vrućine, pretila je velika suša.
B – Opet te je to plašilo?
A – Da, puno.
B – I šta si radila?
A – Izabrala sam „srećno drvo”, brinula o njemu i rashlađivala se, pa je sve bilo manje strašno.
B – Eto, za sve postoji rešenje… a opet sve prolazi.
A – Da, zato sam tužna.
B – Zašto?
A – Prolazim i ja.
B – A ti bi volela večno da traješ?
A – Ne, to ne bi bilo u redu.
B – Sad te ne razumem.
A – Tužna sam. Ne bih da mi život prođe, bar ne još. B – Možda imaš još dosta vremena, možda još malo?
A – Da, ne znam, a opet… ne bih ni volela da znam.
B – Zbunjena si?
A – Da.
B – Zašto, kad sve prolazi?
A – Kao da sam zavolela strah, jer me tera da ga savladam, da se pokrenem, da izađem napolje, da brinem, da mislim, da volim…
B – Zar strah ne deluje upravo suprotno? Zar on ne koči, ne da da se pokreneš, da misliš, voliš, živiš?
A – Da, ranije je bilo tako: kočio me je toliko da skoro nisam disala, da sam potonula na samo dno, a onda više nisam imala kud nego da opet krenem ka gore, ka površini, kako bih opet mogla da dišem. I… otad mi je lepo.
B – Jesi li nekad živela bez straha?
A – Da. Bilo je to davno, bila sam mala.
B – Kako si počela da se plašiš?
A – Svi su se nečeg plašili, pa sam naučila i ja.
B – Znači drugi su krivi?
A – Ne, niko nije kriv. Naučila sam da sam samo ja odgovorna.
B – I šta si još naučila?
A– O, ima još mnogo toga što volim i što bih da naučim, a ne znam koliko ću stići.
B – Stići ćeš više ako odmah kreneš.
A – U pravu si. Kreni sa mnom.
B – Naravno. Uvek sam s tobom. Oduvek.
A – Idemo, Sa strahom ili bez?
B – Svejedno. Idemo.
