spot_img

Dragana Kiklić: Šta sam od majke naučila – Oproštaj

Moja majka će uskoro umreti. Znala sam to. I nisam znala šta da radim. Kako se pozdraviti i oprostiti?

Nikad nismo pričale o smrti i umiranju. Bila sam joj beskrajno zahvalna za to. Nikad me ničim nije opterećivala, plašila, uvek se trudila da mi olakša. Olakšala mi je i svoje bolesti i svoju starost.

Imala je mnogo bolesti, ali je nijedna nije slomila.

Nekad zbog nežne, preosetljive duše, oboli telo, a onda opet ta nežna duša puna ljubavi prema životu, prigrli to svoje bolesno telo, podigne ga i nosi kroz taj isti život još dugo dugo, na iznenađenje svih.

Samo je jednom pitala:

–  Da li sam ja bila loša? Zar sam zaslužila da se mučim?

Nisam ništa rekla, jer sam se borila sa knedlom u grlu.

Mnogo sam volela moju majku; znam da je i ona mnogo volela mene, ali bile smo iz onog vremena kad se osećanja nisu izražavala rečima, već delima.

Ne znam nijednog čoveka da se o njega ogrešila, ne znam da je ikad uradila bilo šta loše, ali nisam joj ništa odgovorila. Nisam odgovorila, jer nisam navikla; jer sam mislila da se to podrazumeva.

Ostalo je pitanje, da li je trebalo da odgovorim?.

Mislila sam da ta rečenica:

– Mama nisi zaslužila da se mučiš ni sekund – neće ništa promeniti, neće joj olakšati muke.

Nisam navikla da osećanja glasno izgovorim, a bilo je sve manje stvari koje sam mogla da uradim.

Donosila sam joj namirnice koje je volela; ništa joj od toga više nije prijalo. Ponudila sam joj ruku kad bi išla do kupatila, dok se penjala uz stepenice, ali ona je to odbila: Mogu sama. Moram. Kako ću kad ti ne budeš tu?

Ubrzo nije više nije imala snage da izlazi iz kuće. Dolazila sam svaki slobodni trenutak; bile smo tu i sestra i ja, ali samo smo se gledale bez reči.

Počela sam da joj masiram stopala, a pre nego bi pošla kući, poljubila bih je, iako to ranije nisam radila. Shvatila sam da ipak moram nešto da joj kažem.

– Mama, počela sam da pišem o tebi – rekla sam joj tiho dok sam je ljubila, ali nisam bila sigurna da me je čula.

– Da li je to dovoljno?

– Ne, nije, ništa nije dovoljno u takvim trenucima.

Zato sam počela da se molim da se ne muči dugo.

Dragana Kiklić
Dragana Kiklić
Jagodinka. Uživa da uči, ali dugogodišnja težnja ka znanju donela joj je samo "saznanje o neznanju". Ipak, trudi se da svaki put kad "od života dobije limun, napravi limunadu”.