Ljudi su različiti to je tako prosto i svima jasno. Drukčije je ipak u praksi, to niko ne shvata i ne obraća
pažnju dok se ne desi nešto što nekog povredi..
Postoje ljudi koji maštaju i lepršaju, čiji pogledi često idu prema nebu, naivno veruju na reč , postoje i oni
koji su ozbiljni, čvrsto koračaju i uvek gledaju ispred sebe .
Ponekad su u pravu jedni ponekad drugi, sve je to ok dok oni rade svako za sebe, ali kad treba da rade
zajedno, onda nastaju problemi, jer i jedni i drugi misle da su i svi ostali takvi i da se isto ponašaju i isto
misle.
Tako su ovi prvi jednog važnog dana zaboravili nešto da urade. Napravili su veliku grešku- nisu svog
prijatelja stavili na spisak. Zaboravili su, možda zato što ne vole spiskove, možda zato što se stvari koje se
podrazumevaju ne zapisuju, možda zato što ih neko ko je trebalo da čuje nije čuo jer je bio preokupiran
svojim mislima, bila je gužva, a tad se čini najviše propusta. A on je uvek bio tu za njih, uvek ih je
uveseljavao, pomagao im, popravljao raspoloženje svojim osmehom i dobrom dušom. Na njega su UVEK
mogli da se oslone i da budu opušteni da će sve što treba da urade on za njih uraditi, . Ispustili su ga ne
zato što su ga zaboravili, ili što im nije bio važan već naprotiv..
Kad je on kasnije došao, ljudi kojima su spiskovi važni, koji su ozbiljni i nemaju vremena na
sentimentalnosti, kratko su mu rekli: „nisi na spisku, za tebe nema mesta.“ I on je…. otišao.
Sutradan kad su ga prijatelji potražili, shvatili su šta su nehotice uradili i bilo im je mnogo teško, možda
kao njemu koji je se te večeri sigurno osetio sam, izneveren i razočaran.
Zvali su ga toga dana mnogo puta, raspitivali se, jer sutra treba da bude veliki dan, dan za koji su se
zajedno spremali….a bez njega neće biti isto….. ali on se nije javljao.
Ako neko zna gde je samo neka mu to poruči …
