Danas ne valja ovo, ne valja ono. Stalno kritikujemo ovo vreme i pominjemo neko „divno“ prošlo,…
Zaboravljamo tako da kudimo detinjstvo i mladost naše dece. Jer, oni imaju samo ovo vreme. Nije lepo da im govorimo da vreme u kome žive ne valja, jer onda ni njima neće bti lepo, onda ni oni neće biti dobri, ni srećni. Možda nas neće slušati i živeće u ovom, svom vremenu kako mogu i znaju, a mi nećemo biti s njima. Ostaćemo zaglavljeni u nekom međuvremenu.
Uvek je bilo lepog i ružnog, radosnog i tužnog, lošeg i dobrog i uvek su ljudi mogli da izaberu stranu. Kad sve prođe, pamti se samo ono lepo, pa nam se prošlo vreme zato takvim i čini. Viktor Frenklin , neuropsihijatar, još davne 1945 napisao je knjigu u koncentracionom logoru, u kojoj govori da čovek čak i tamo ima izbor kako će živeti.
Hajde da umesto da samo žalimo i kukamo, to vreme i energiju upotrebimo da mladima ukažemo na sve lepe stvari koje još postoje. Hajde da im pomognemo da naprave prave izbore, da je vreme u kome živimo najbolje, jer je jedino koje imamo – i mi i oni.
