Bio je rođeni vođa. Voleli su ga drugovi, volele su ga i devojke. Bio je omiljen u društvu. Zbog svog
šarma i profesori su mu praštali nestašluke. Sa svima je bio fin, kulturan i beskrajno duhovit. Nikad nije
bio sam.
Ona je često bila sama. Ozbiljna, ponekad tužna, dok ga je gledala sa strane, neupadljiva, nečujna,
nevidljiva. Tek ponekad bi se nasmejala njegovim šalama, a onda opet sakrila osmeh, kao da se stidi.
Jedva je prolazio razrede, da li zbog neučenja, da li zbog bežalja sa časova. Pušio je, ponekad pio sa
društvom,. Bio je mlad i radio sve što mnogi u tim godinama rade.
Ona je bila odlikaš i nije radila ništa što većina radi. Bila je primerna i pazila šta radi..
Išli su u isto odeljenje, bili u istom internatu, a bili toliko različiti. Menjao je devojke, a ona nije imala
ni jednog momka.
Vreme je prolazilo, ništa se nije menjalo. Jednom prilikom neko mudar mu reče:
– Mnogo grešite u vezi ljubavi. Zabavljate se sa totalno nepoznatim osobama, pa se zato razočarate,
budete povređeni. Onda ne verujete u ljubav.
– A kako bi po Vašem mišljenju trebalo?- ozbiljno upita mladić.
– Ne žuri. Druži se, igraj, zabavljaj, budite dobri prijatelji. Nek se rodi simpatija. Sačekaj onaj dan kad
će život da iznenadi. Dan kada ćeš shvatiti da je tvoja najbolja drugarica u stvari divna devojka u koju
si ludo zaljubljen. Mada… možda si oduvek bio zaljubljen, samo si sad to otkrio. – čovek je tiho pričao
naviknut na odgovore da su to što priča gluposti i da je tako možda bilo ranije; da je sada sve
drugačije, jer se živi brzo. Ali mladić je saslušao pažljivo, pa onda ozbiljno upita:
– Kao što je Milica?
– Šta? Ti si primetio?
– I Vi ste primetili?
– Zaljubljenost još niko nije sakrio. Ali lako je meni to da primetim, bolje se vidi kad se gleda sa
strane. A ti? Kako si primetio da joj se sviđaš?
– Ne znam. I ona se meni sviđa. Dobar je čovek, dobar je drug, u školi mi uvek pomaže kad nešto ne
znam, pomaže svima. Ume da razmišlja; volim da pričam s njom. Prija mi njeno prisustvo. Čini da sam
bolji. Ali, mislim da sad nije vreme za pravu ljubav. Rano je. Ne bih da je prerano potrošim . Voleo bih
da je sačuvam za pravo vreme. Još sam neozbiljan, nezreo. – mladić je kratko zastao : – A opet, šta ako
joj dosadi da me čeka, pa je izgubim? Ako promašim, preteram za neki dan? Šta ako napravim neku
grešku? Šta ako prestane da me voli?
– E 1000 zašto, a 1 zato. Nema u životu garancije ni za šta. U tome i jeste draž. Neki pogode pravo
vreme za sreću, neki je celog života traže. Samo budi oprezan i nikad ne zaboravi, šta ti je zaista
važno. Dok god neguješ osobine zbog kojih se zaljubila u tebe, voleće te.
***
Prošlo je još nekoliko godina.
Ona je ostala ista, i dalje ga voli. Ali, on se promenio. Ne može više bez nje. Postao je zreliji,
odgovorniji. Zvezde su im se poklopile. Sada su zajedno i čekaju bebu.
Izgleda je sad pravo vreme za ljubav.
