Baba je mnogo volela knjige i baš je želela Ukiju da čita priče. Ali kad je htela da uzme neku knjigu i pročita priču, baba se našla u problemu. Nije znala koju. Uki je bio radoznao i pametan, ali još uvek vrlo mali, tako da nijedna bajka nije bila dovoljno dobra.
U bajkama je bilo vukova, zveri, čudovišta, veštica, a Uki je bio mali da bi shvatio sve to. Zato je babarešila da priča priče; samo nije znala o čemu. Nije umela baš puno da izmišlja.
Baba je pogledala oko sebe. Na polici su bile drvene igračke: najveći, srednji i mali slon. Odmah se setila i počela da priča.
„Ovo je priča o tati slonu, mami slonici i sinu sloniću. Oni su bili jedna mala, srećna porodica. Mama slonica i tata slon mnogo su voleli svog sina Slonića Tonića. Svakog dana oni su išli u šetnju. Slonić je išao između mame i tate koji su ga čuvali i tako su šetali, šetali, šetali.“
Sutradan, kad se Uki video sa babom, odmah je povikao: „šetuju, šetuju, šetuju“. Baba prvop nije razumela, ali se onda setila. Ukiju se sviđala priča o porodici slonova koji vole da šetaju.
Počela je da priča:
„Bila jedna složna porodica slonića. Mama slonica je često pričala sa svojim sinčićem: „Sloniću Toniću dragi, ako želiš da budeš veliki i snažan kao tata, moraš dobro jesti“. Mama je stavila tanjirić sa ručkom na sto. Slonić Tonić je slušao svoju mamu, uzeo svoju stoličicu, seo za sto i sve pojeo. Onda su pošli da šetaju, šetaju, šetaju.“
Drugi put je opet pričala:
„Bila jedna lepa porodica slonića: mama slonica, tata slon i sin Slonić Tonić. Oni su mnogo voleli da šetaju. Tata bi uzeo sina u naručje i podigao ga na ramena, pa su šetali, šetali i šetali. Kad se tata zamorio, spustio bi sina sa ramena i slonić bi onda dao mami ruku. Skakutao bi između mame i tate, a onda su došli do prelaza preko ulice. Mama i tata su rekli sinu Sloniću Toniću:“ Sada moramo da pogledamo na jednu, pa na drugu stranu, da vidimo gde su vozila. Kad prođu onda možemo preći preko ulice. Preko ulice se ne sme trčati.“
Uki je sedeo na babinom krilu, gledao u sloniće i pažljivo slušao..
Baba je svakog dana pričala:
„Bila jedna srećna porodica slonića: mama slonica, tata slon i sin Slonić Tonić. Svakog jutra kad bi se slonić probudio, pozvao bi mamu. Mama bi odmah došla i poljubila svog sinčića. Onda mu je rekla:“o dragi moj sine, svanuo je lep dan. Hajde brzo da se obučeš“. Slonić je skočio iz kreveta i brzo obukao svoje trenerke. Onda je mama rekla: „ Sad idemo da operemo zube“. Posle su namestili slonićev krevet. Kad se slonić malo poigrao, mama je spremila doručak. Posle doručka krenuli su u šetnju. Oni su mnogo voleli da šetaju. Svakog dana su šetali, šetali, šetali.“
Tako je Uki kroz porodicu slonića učio važne stvari i da ga mama i tata vole i čuvaju.
A kad bi Uki legao da spava po podne, baba se setila i umesto slonića, pričala je priču o Dečaku, koji je vrlo vredan, koji svima pomaže i koga zato svi vole.
Baba je baš volela da priča priče, a deda je to radio još bolje. Deda je voleo životinje i puno je znao o njima. Zato je Ukiju pred spavanje pričao priče o životinjama.
Uki bi zatvorio oči i zamišljao sve što mu deda priča. A deda je voleo da pomeša stvarno i nestvarnoi tako nasmeje i zainteresuje Ukija.Uki se nije plašio. Znao je da je pored dede zaštićen i siguran. Još deda nije završio priču, a Uki je već spavao i sanjao lepe snove.
PRIČAJTE DECI PRIČE LEPE
DA SE PRED SPAVANJE OKREPE.
PRIČE VAŽNIM STVARIMA DECU UČE,
DA ISPRAVNO UVEK RADE,
DA SE ZA DOBRA DELA NAGRADE.
