Volim ove velike porodične praznike.
To je prilika da se VIDIMO, okupimo sa prijateljima, rođacima sa kojima se ne viđamo svakog dana i
ne živimo blizu. To je prilika i da se izađe u prirodu, prošeta i ISPRIČA do mile volje.
Za te malobrojne, dragocene, retke trenutke, prelaze se kilometri i kilometri razdaljine
Zato je na graničnim prelazima velika gužva, ali svi to strpljivo podnose, jer to dragoceno vreme u
druženju sa prijateljima i rođacima zaslužuje i veću žrtvu.
Spremaju se najrazličitija, najbolja jela, sto se najlepše postavi, obuče se najbolje odelo I … Onda se
svi brže bolje uhvate mobilnih telefona ( koje ionako nikako niko ne ispušta iz ruke, ni kad meša
ručak, pali roštilj itd) i SVE TO LEPO SLIKAJU, pa požure da pokažu ostalim prijateljima koji nisu tu,
od kojih su otišli da bi se videli sa ovim važnim i dragim ljudima.
Tek izbacivanjem slika na FB, počinje pravo korišćenje mobilnih telefona: pišu se važne poruke,
kako nam je divno, kako se super provodimo. Još puno važnih stvari poželimo da ispišemo onima od
kojih smo otišli da se vidimo sa ovima kojima pošteno ni u oči nismo pogledali, zbog „obaveze“: „sve
što nije bilo na FB, kao da se nije ni dogodilo.“
Mada nije samo to dovoljno, treba pogledati i kako se drugi provode, kako su ukrasili svoje trpeze,
kako su obučeni i tako … može i neka igrica da se odigra … a vreme brzo prođe. Ni ne primeti se
kako „sve što je lepo kratko traje“, pa i praznik. Ono što smo imali da kažemo rođacima sa kojima
smo, ispisaćemo nekom drugom prilikom, nekom novom prilikom, naravno preko poruka kad
budemo sa onima kojima sad pišemo poruke…
Kad smo sa prvima pišemo poruke drugima, a kad smo sa drugima, nedostaju nam prvi, pa onda
njima pišemo. I tako u krug. Zato valjda i postoje telefoni, da nam niko ne nedostaje.
Uostalom, ovo nije jedini porodični praznik. Biće ih još, sigurno.
Jedino je teško onim malobrojnim izuzecima koji se ne razumeju baš dobro u sve te tehnološke
novotarije; oni ne umeju nikom da pošalju sliku i poruku, a nemaju ni s kim da pričaju iz okruženja,
zbog već pomenutih razloga.
Dobro, mogli bi oni npr da čitaju knjige… ali ko još danas čita knjige? I to moliću lepo još na
praznik… kad svi treba lepo da se družimo…
