Sada znam:
Otići ću i pre nego završim sve isplanirano, pre nego pročitam sve željeno i napišem sve doživljeno.
Otići ću i pre nego obrišem svu prašinu sa zapuštenih mesta, provetrim sobu i postavim cveće na sto.
Pre nego skuvam najlepši ručak, umesim najslađu tortu i posadim najveće drvo.
Pre nego promenim posteljinu, obučem se svečano, namestim frizuru i našminkam se.
Otići ću pre nego zagrlim sve koje poželim, utešim tužne, posavetujuem zbunjene. Pre nego kažem najdražim koliko ih volim, koliko mi znače i koliko mi je lepo s njima.
Otići ću pre nego završim sve nezavršeno.
Kao i svi pre mene. I oni posle mene. Jedna medju bezbroj.
Sada znam:
Otići ću nečujno i mirno, jer kada se ponovo sretnemo ništa od toga neće biti važno.
Započećemo nešto novo i isto lepo, samo malo drugačije.
