Uvek sam govorila da niko osim nas samih ne može da nas ponizi. Obradova me saznanje da su mnogi umniji od mene to oduvek govorili.
Isto se odnosi i na poslove koje čovek radi. Viđala sam mnogo DAMA među čistačicama I GOSPODE među majstorima; ljude za poštovanje, VELIKE ljude koji časno i dostojanstveno rade „male“, „obične“ poslove. Viđala sam i one MALE ljude na VISOKIM položajima.
Mada, kad bolje razmislimo, nema malih, sitnih poslova.
Svaki je bitan i važan.
Kakve bi nam samo ulice bile da nema vrednih čistača?
Ponekad su i mali poslovi najvažniji. Svaki posao ima svoj trenutak važnosti u vremenu.
Kad drvo padne na put, najvažnije je znati ga iseći, mnogo važnije nego napraviti najsloženiji program za kompjutere.
Ponekad je važnije znati napraviti dobar kolač za drage ljude, nego projektovati zgradu koja će sunce da nam zakloni.
Nekad je časnije oprati nečiji auto, nego osloboditi kriminalca…. itd itd…
Ne poštuje se čovek po poslu koji radi, već se poslovi POŠTUJU zbog ljudi koji i kako ih rade
Pa i ako se desi da te trenutni posao te ispunjava, do onog koji će te ispunjavati, kojim ćeš biti zadovoljan, koji će biti pravi za tebe, ovaj posao radi dostojanstveno i UVEK daj svoj maksimum :).
Ko zna kome ćeš biti uzor i promeniti pogled na svet?
Ko zna ko će te videti i zbog toga te ceniti?
