Otac mu je rano umro. Od alkohola. Da zaboravi bol, utehu je našao u učenju. Uskoro je počeo da se od druge dece ističe po znanju. Lako je završio i fakultet, među najboljima. Dok je spremao postdiplomske studije, kao mlad kadar isticali su ga svuda, pa su i radna mesta koja je dobijao bila sve bolja i bolja. Privilegije su stizale jedna drugu, a ručkovi su postali svakodnevna stvar. A uz ručak …prvo jedna pa druga i tako redom.
Onda se se oženio i sve je bilo u redu. Sve dok jednog dana nisu shvatili da ne mogu da imaju dece. Žena je danima plakala, on je danima pio. Njegov nekada veliki potencijal još ponekad bi zasijao u nekom razgovoru, ali sve češće se sve završavalo njegovim očajanjem. Uskoro su svi znali šta ga izjeda. A bio je dobar čovek. Stvarno dobar, videlo se to po očima i po želji da svima pomogne. Sve se na dobrim željama i završavalo. Ni o sebi nije mogao da brine.
Noću su ga donosili kući, a žena, bleda od patnje i nema od bola, prihvatala je njegovo neupotrebljivo telo kao krst koji joj je dosuđen. Sve manje se sećala stvari zbog kojih ga je volela.
LJudi iz njegovog okruženja, nekadašnji prijatelji u početku nisu znali ni šta da kažu, ni šta da urade. Samo su ćutali. A ćutnja prethodi izbegavanju… Padao je u sve veći očaj. Pio je sam i pio je sve što mu je dolazilo do ruke ili što su mu najbliži saradnici doturali, iz neke svoje koristi . Još uvek je bio na čelu firme, a ona je zajedno sa njim sve više propadala. Čudno je kako je većina u tom sunovratu nalazila interes, jer su mogli da rade ko je koliko hteo, i da uzimaju koliko ko može. One malobrojne koji su hteli nešto da urade, kako bi pomogli i njemu i sredini, on je nazvao svojim neprijateljima. Ostali su bili složni u protivljenju bilo kakve promene.
Kada je umro u pedeset i nekoj, svima je laknulo. Naravno, na sahrani su govorili sve najlepše.
Da li je možda moglo drugačije?
Mnogo je ljudi sa istom ranom i prazninom na srcu, kojima je kao dopuna te praznine, dodeljena ogromna ljubav, i zadatak da čine najviše što mogu za tuđu decu, pa tako učine mnogo i za sebe.
On je, kažu „mnogo voleo decu“ i to je bilo tačno.
Samo… ako ništa ne učiniš za svoju ljubav, kao da nisi ni voleo. Ustanova na čijem je čelu on bio, bila je puna dece, a on od svog samosažaljenja, nikog nije video …
