Sve češće se mogu čuti komentari, ili pročitati tekstovi kako su ljudi postali zli i koristoljubivi i tako, razumete… Podseti me to na misao jednog velikog filozofa, koja glasi otprilike ovako „kako lako pamtimo uvrede nanete nama, a zaboravljamo i ne primećujemo one koje mi drugima nanosimo.“
Kako sve više ljudi kuka na druge kako su DRUGI LOŠI – to po logici stvari znači da su oni koji se žale jer su povređeni, izigrani, iskorišćeni itd. u stvari : DOBRI LJUDI.
To dalje opet dovodi do paradoksa da u stvari IMA SVE VIŠE DOBRIH LJUDI?????
Ovo me podseti na do danas nerešivo pitanje „Da li Atinjani lažu ili govore istinu“
Oni koji znaju za ovaj poznati primer ne mora da čitaju dalje, a oni koji ne znaju mogu da pročitaju da bi razumeli na koju vekovnu dilemu mislim ( tema je „super“ za ove vrele dane ha, ha):
„Primer:
Jedan Atinjanin tvrdi da svi Atinjani uvek lažu.
Da li Atinjanin laže ili govori istinu, pitanje je na koje logičari do danas nisu uspeli da odgovore (ako, naime, Atinjanin govori istinu, onda svi Atinjani uvek lažu; no to uklučuje i njega, što [1]će reć[1]i da i on uvek laže, pa i kada tvrdi da svi Atinjani uvek lažu, iz čega pak sledi da svi Atinjani govore istinu, a to protivreči njegovoj tvrdnji da svi Atinjani uvek lažu… Ako, međutim, Atinjanin laže da svi Atinjani uvek lažu, to znači da svi Atinjani, uključujuć[1]i njega, uvek govore istinu, što ć[1]e reć[1]i da on govori istinu kada kada kaže da svi Atinjani uvek lažu; ali kako može on, Atinjanin da govori istinu ako svi Atinjani, uključujuć[1]i njega, uvek lažu itd.).“
