– Molim Vas dajte mi 4 bataka.
– Koji? Levi ili desni? – upita raspoloženi mesar.
– Hm?
– Levi su mekši – odgovori mesar.
– Stvarno nisam znala? – rekoh, a pomislih da je ova današnja piletina sva mekana, i više nego što treba, tako da bi ja pre uzela desni batak. Ali mesar je već spakovao 4 bataka, pa odustadoh od dugog komentara, samo veselo dodadoh:
– Eto svakog dana nešto novo naučim. Da sam juče umrla, to ne bih znala.
– Pa da, pilići leže na levoj strani. – reče mesar dok je merio batake.
– Eto moj muž čuva piliće, moram da ga pitam na kojoj strani leže pilići. – razgovor sa mesarom je postao baš zabavan.
– Ju nemoj. Nije stvarno. Samo se šalim.
– Hahahaha, znam ja kako leže pilići. Nisam ja neka „gospođa“, ali fora je stvarno dobra . Moram da je iskoristim. Moraću da proverim muža koliko znanje iz pilićarstva ima.
Još se smejem kad se setim ovog razgovora. Težak je mesarski posao. Godinama radi malo u hladnjači, malo radi s ljudima; kupaca ima svakakvih; ruke uvek mokre i hladne, nema tog ko nema bar neku posekotinu. Plata mala, sigurno rade prekovremeno, ali ovaj mesar što se po izgledu približio penziji još uvek čuva vedar duh. Našao način da mu posao bude zabavan. Ne ume to svako. Zato ja volim ovakve ljude.
Kad sledeći put odem, potražiću 4 leva bataka, ili možda dva leva, dva desna za svačiji ukus hahahaha.
