Mnogo je vremena prošlo od tada. Ne sećam se baš detalja, samo osećanja koja su me vezivala za to veče.
Bila sam mala i igrali smo se po ceo dan napolju. Smejali smo se, vrištali i pričali dok nas majke ne bi pozvale na večeru i spavanje. Silina srećnog detinjstva učinila je da se osetim većom, lepšom i boljom nego što jesam. Učinila je da se osetim kao „princeza”:
– Volela bih da živim u nekoj drugoj zemlji, u neko drugo vreme; vreme prinčeva i princeza – iskazala sam svoje osećanje sreće kroz tu želju.
– Hm, a kako znaš da bi TI bila princeza? – zbunio me je i prizemljio odgovor mog druga. – Možda bi bila sluškinja? Princeza može biti samo jedna! – neumoljivo je nastavio da mi dokazuje nerazumnost i površnost moje želje.
Moje oduševljenje je istog trena splasnulo, jer sam shvatila koliko je ta pretpostavka bila realna. Uplašila sam se od pomisli da tada, tamo ne bih imala vremena za svoje prijatelje, za igru… Strah da ne izgubim ono što imam me je toliko obuzeo da sam zaboravila da se naljutim na druga zato što je razbio magiju trenutka i zauvek mi „ubio” tu želju…
Mog druga odavno nema, ali ga se setim svaki put kad čujem da neko danas želi da bude „princ”, „princeza” u nekom dalekom, moćnom carstvu. Poželim da im postavim isto pitanje, ali se uzdržim i zaćutim, da ne razbijem magiju trenutka i povredim njihovu želju.
Možda i zato sada ovde nižem dane i živim svoju bajku; vidam rane; dajem najviše što mogu, uzimam koliko mi daju i zahvalim; zahvalim i na onom što imam; učim da danas znam više nego juče, čuvam drage ljude i ne zameram im kao nekad, a kad vidim prljave i razrivene ulice znam da mogu da pogledam u nebo, još uvek se vidi iznad niskih kuća, ono je čisto… Kad vidim suvo drvo, mogu da ga zalijem; kad vidim tužnog, mogu da probam da ga utešim; kad vidim zle, mogu da verujem da su nesrećni; kad vidim dobre, mogu da im priđem da me ogreju svojom dušom; kad mi je teško, mogu da plačem; kad mi je lepo, mogu da se smejem glasno i do suza… i još mnogo toga mogu.
Mnogo i ne mogu.
Tad sam pomalo tužna, pomalo besna… Posle shvatim zašto ne mogu sve što želim:
Ja sam samo čovek
