Navikli smo od košarkaškog trenera Hunor Harkai-a da zanimljivim putem niže uspehe skoro na svakoj njegovoj stanici. Na početku prošle sezone drugi put mu je dodeljena titula trenera godine u inostranstvu, od strane “Jas Nađ-Kun Solnok“ regionalnog košarkaškog saveza Mađarske pa je u prethodnoj sezoni prihvatio izazov u Danskoj, gde je preuzeo muški seniorski tim “BKV Vejen ’81“. Sa muškom seniorskom ekipom treći put u svojoj trenerskoj karijeri u jednom klubu postigao je najbolji rezultat u istoriji kluba. Na klupi je promenio iskusnog američkog trenera Džona Kofina. Pored pozicije glavnog trenera imao je i funkciju direktora košarkaške operacije. U ovom severnoj evropskoj državi vojvođanski stručnjak nije nepoznat jer u sezoni 2015/16 vodio već u prvoj ligi ”IF Abihoj”.
Kako vas je izabrao “BKV Vejen ’81“ za glavnog trenera?
Uprava kluba je tražila trenera koji ima iskustvo u napredovanju mladih igrača i uključivanju u seniorski tim. Takođe bilo im je važno da je trener sposoban da napravi dobar rezultat sa ekipom koju čine mladi neiskusni i stariji formirani igrači. To nije ni malo lak zadatak zbog hemije i kohezije, jer paralelno pored rezultata treba razvijati mlade igrače i biti svestan da je to jedan proces i biće puno oscilacija.
Kojim pristupom ste promenili atmosferu u timu da bi ekipa počela da beleži dobre rezultate?
Sa upravom smo dogovorili šta tačno žele i definisali kojim koracima ću dajući sve od sebe za par nedelja da promenim atmosferu i da poboljšam igru ekipe. Imao sam malo vremena za promene, jer je za nedelju dana bila prvenstvana utakmica u Diviziji 1. Malo je promenjena struktura ekipe, iako američki bek-šuter Kajl Roč je imao je zapaženu ulogu ipak je odlučeno da promenimo i stigao je američki plejmeker Derek Braun. Verovao sam da će naši napadi će biti dinamičniji sa njim, da će razigravati igrače i pružiti još veću želju u odbrani. Želeo sam da napravim konkurenciju na poziciji centra i da nađemo igrača koji pored brzine i šuta sa distance zna da igra i napolju ako treba. Uspeli smo brzo da dovedemo nekadašnjeg danskog reprezentativca u mlađim kategorijama Oskar Fuglsganga-a. On je bio poslednja kockica koja je bila potrebna da počnem promenu u sistemu odbrane, napada i pristupa košarci. Dogovorili smo se da trebamo da osvojimo što bolju poziciju kako bismo obezbedili domaćeg terena u “plej of”-u. Moram priznati da veliku zahvalnost dugujem igračima, jer od prve sekunde su želeli da prihvate sve i bili disciplinovani što je pomoglo da izvučem od njih da pokažu najbolje od sebe i da svaka utakmica ima veću vrednost. Sa vremenom su prihvatali moj karakter i bilo je važno da posle nekoliko pobeda veruju da možemo postići sve zacrtane zajedno. Prihvatio sam povređenog Oskara, na neki način sam rizikovao jer je očekivano da za mesec i po bude lider na parketu. Počeo sam da pružam prilike mladim igračima u prvim utakmicama, davao sam njim priliku u toku utakmice kada je otvorena a ne kada je već rešena.
Kako je izgledala ekipa posle nekoliko nedelja od kada ste je preuzeli?
Počeli smo da ređamo pobede, prvi put u istoriji kluba smo stigli do trećeg mesta u regularnom delu i čekali „plej of“. Ekipa je igrao veoma brzo, efikasno sa dobrom odbranom i nosioci igre su prihvatili da prave razliku u napadu a igrači sa manjem minutažu daju više njima loptu. Vremenom mladi igrači postali su željni uspeha i borili se za veću minutažu da dobiju na utakmicama, zahvaljujući mojoj strategiji za razvoj mladih igrača dobio sam više njih u rotaciji. Viktor Laulund, Emil Hansen su imali po 20 i više minuta po utakmici sa samo 17-18 gpodina, takođe Selim Kajevic i Martin S. Hejlskov su uspeli da budu nosioici igre. Zatim smo napredovali i u odbrani i sve to je povećalo publiku u sportskoj hali, koja je jedna najveća u Danskoj. Grad ima oko 10 hiljada stanovnika i pravi uspeh bilo pobediti timove iz mnogo većih gradova kao što su Arhus, Svendborg, Alborg itd., pa je i publika bila sve glasnija.
Zbog pandemije baš pred “plej of“-a zvanično su završena prvenstva i Vi putujete u Srbiju…
U martu je zbog svima poznatog razloga označen kraj prvenstva i mi smo zvanično završili na trećem mestu. Bronzana medalja je za klub bio najbolji rezultat ikada a meni i mojim igračima ostaje pitanje šta bi postigli da se sve nastavilo. Nekako sam siguran da bismo pobedili u “plej of“-u narednu utakmicu sa Svendborgom, a mislim da bismo dobro prošli protiv ekipe Viby i Alborg. Zahvalan sam svakako upravi kluba “Vejen“ koja nam je omogućila dobre uslove kao igračima koji su prihvatili moj način rada i strukturu ličnosti. Klub “Vejen“ će uvek ostati u mom srcu, jer ono što je najvažnije su velika prijateljstva koja traju do kraja života.
Posle marta šta ste radili u Srbiji?
Organizovao sam sve vreme na radu na sebi kroz čitanje knjiga, gledanje video snimaka i radu za onlajn trenersku kliniku. Kada su svuda krenuli onlajn treninzi zbog mera i ja sam ih držao za dve grupe talentovanih igrača iz Indije. Nakon toga ponovo sam dogovorio da nastavim svoj posao u Mađarskoj, potpisao sam ugovor u “Piliš Basket” kao glavni trener muškog seniorskog tima i kao tehnički direktor nadzirem rad ženskog seniorskog tima i muške/ženske timove u mlađim kateogrijama. Takođe edukujem i usavršavam trenere u klubu i u zadnja tri meseca probam da stvorimo sistem rada za sve kategorije, kako bi mladi igrači mogli da igraju u seniorskom timu.
Kako je biti trener u vreme pandemije?
Nije lako, ali u ovoj situaciji sada se još više vidi ko voli instinski košarku i spreman je na rizik. Moj zadatak je da pomognem i motivišem igrače i da postepeno ostavljamo veće ciljeve da bismo napravili kvalitetnog igrača a samim tim i ekipu. Sa velikim entuzijazmom radi i ako postoje mere te obavezno nositi masku, dezinfikovati lopte, meriti temperaturu i pronaći sportske sale za treninge koje nisu dozvoljeni u svim salama. Zadovoljan sam kako se naš klub snašao jer možemo normalno da treniramo jer je policijski čas je uveden pre mesec i po dana a to je nekim klubovima onemogućilo da treniraju u salama. Izabrao sam da u ovoj sezoni budem u Mađarskoj, jer sam mislio da će se sezona završiti kada treba bez prekida. Važno je da je predesednik Košarkašog Saveza Mađarske pre početka sezone saopštio da će se sezona završiti vremenski kada treba, jedino može da izostanu gledaoci na utakmicama. U pojedinim zemljama sezona nije ni počelo, možda će početi što je šteta za te sportske klubove i igrače. Nadam se da će sledeća sezona normalno funkcionisati, svima želim dobro zdravlje i da izdržimo ove okolnosti!
