Laž ima i svoje prednosti. Ako uspešno lažete, ostvarićete neke dobiti. Iz ugla deteta to izgleda prilično konfuzno. S jedne strane roditelji ga uče da ne treba da laže, a s druge traže od njega da deli igračke sa drugarima iako samo to ne želi. Nijedno dete to neće uraditi samo. Deca su po prirodi sebična, a mi ih učimo da ne budu. Na tom putu učimo ih pretvaranju. Naravno da je mera negde između. Mi tražimo da dete bude prema nama iskreno, a ako prizna nešto loše, posle bude kažnjeno. Niko ga ne pomiluje i kaže: „U redu je, pazićeš sledeći put”. Tako dete nauči da istina ima dva kraja, baš kao i laž. Ako sakrijem i ne priznam, neću biti kažnjen.
Zaključak se sam nameće – u vaspitanju, mera je jedina prava stvar.
Postoji jedna izreka u psihoterapiji – u carstvu roditelja nije se pojavio car. Ne postoje pravi i konačni saveti, pa da za svaku situaciju imate recept. Bavljenje detetom, razumevanje, razvoj poverenja. Vi i vaše dete ste genetska kombinacija i vi možete dobiti dete koje je vama slično, ali možete i ono koje ne liči ni najmanje na vas. To znači da je potreban individualni pristup.
Dakle, ako je dete prepoznalo krivicu, ako je nešto uradilo prvi put, ne treba ga kažnjavati.
Prof. dr Milan Milić, psihoterapeut, za emisiju „Minut-dva”
