Ukoliko roditelj pokuša da detetu uzme pametni uređaj, ono upada u krizu identičnu onoj koju imaju narkomani, u stanju je da vrišti, plače, zapomaže, trese se, znoji, crveni, guši se ili pada u potpunu histeriju, praćenu čak i bolovima u telu
Nova pojava koja parališe ljude i decu širom sveta i od njih pravi zavisnike gore od narkomana jeste internet zavisnost. Prisustvo ove savremene i lukave bolesti drastično se povećalo poslednjih godina, proširila se na sve krajeve sveta, a prisutna je i u Srbiji kod mališana koji imaju tek godinu i po, dve!
Sve je češći slučaj da mala deca ne znaju da kažu kako se zovu, koliko imaju godina ili kako im se zovu roditelji, ali zato savršeno barataju pametnim telefonom, sama ga otključavaju, odlaze na Jutjub i puštaju animirane klipove. Tako su u stanju da ekran drže u rukama satima, da se potpuno izgube u vremenu i prostoru.
Kada ova pojava preraste u svakodnevnu, stvara se nekontrolisana potreba da telefon, tablet ili kompjuter uvek budu tu, a ukoliko roditelj pokuša da detetu stane na put i uzme mu uređaj, ono upada u krizu identičnu onoj koju imaju narkomani – u stanju je da vrišti, plače, zapomaže, trese se, znoji, crveni, guši se ili pada u potpunu histeriju praćenu čak i bolovima u telu. Istog trenutka kad dobije svoju “dozu interneta”, smiruje se i dolazi sebi.
Psihijatar dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje, kaže za Kurir da je 18. juna ove godine Svetska zdravstvena organizacija zvanično uvrstila zavisnost od video-igara onlajn i oflajn u bolesti.
– Epohalni iskorak je to što je ovo prepoznato kao dijagnostička kategorija. Pošto su to istraživački kriterijumi, SZO je dao rok do 2022. godine da dijagnostikovanje zaživi, a kasnije će se eventualno proširiti jer nisu samo video-igre zlo koje donosi internet. Postoji zavisnost od društvenih mreža, četovanja putem interneta, kockanja preko interneta, pornografije… Privlačnost interneta ogleda se u kreiranju novog identiteta i tome da osobe imaju mogućnost da sebe predstave kao ono što bi želele da budu, a ne ono što jesu. Tako se kroz fantastične profile predstavljaju kao manekenke ili bogataši, a realnost je sušta suprotnost – kaže dr Mladenović.
Još veći problem je što se opsednutost internetom i pametnim uređajima javlja u najranijem detinjstvu, a krize su zastrašujuće.
– Apstinencijalni sindrom kod male dece je frapantan. Može se uporediti s krizom za heroinom – kaže dr Mladenović.
Deca su na telefonima po tri sata dnevno
Doktor Ranko Rajović, autor NTC programa i saradnik Unicefa na projektima iz obrazovanja, zabrinut je što je sve veći broj zavisnika upravo među najmlađima.
– Roditelji me često zovu, dolaze na moja predavanja, mole za savet, pomoć ili čak za neki lek. Predajem na Pedagoškom fakultetu u Kopru, pa s kolegama istražujem ovaj fenomen i rezultati su poražavajući. Sve više dece koristi pametne telefone po dva ili tri sata dnevno, pa čak i više. Od ispitivane dece gotovo niko ne koristi nove tehnologije za učenje, nego isključivo za zabavu i, kako oni kažu, da pobede dosadu – kaže dr Rajović.
Roditelji nesvesno potpomažu ovu pojavu jer detetu kupuju najnovije igrice i modele telefona, a umesto toga trebalo bi više vremena da provode s decom u prirodi.
– Kad shvate da dete ne može da se kontroliše, počinju svađe i ubeđivanja. Dete manipuliše i pokušava da se što više igra, a ponekad svesno slaže roditelje. Ne postoji čarobni štapić ili lek koji će pomoći. Prvo, najosnovnija je edukacija roditelja. Drugo, s detetom treba da postoji dogovor u kom ne sme da bude popuštanja kad dete kaže: “Mama, mogu li danas da igram 20 minuta duže, a sutra ću 20 minuta kraće?”. I treće, moramo u obrazovni sistem da uvodimo postepeno kompjutere, da se koriste pažljivo i u kontrolisanim uslovima i da usmeravamo dete u svet računara, jer to je svakako budućnost – kaže Rajović i dodaje da trenutno radi u okviru EU na projektu Erasmus, koji će omogućiti kontrolu vremena provedenog na računaru.
Psiholog Vesna Nenadić i saradnik udruženja Roditelj kaže za Kurir da posledica masovnog korišćenja interneta, telefona, tableta, televizora i kompjutera, pored zavisnosti, stvara i druge deformitete.
– Kada deca na ovaj način provode značajan deo vremena, rade samo prstići. Celo telo, osim čula vida i sluha, postaje pasivno. Na taj način se smanjuje fizička kondicija i spretnost. Roditelji uglavnom decu savetuju da nije dobro preterano koristiti ove uređaje, ali problematično je što i sami daju primer jer su okruženi sličnom tehnikom. Setimo se čuvene rečenice Duška Radovića: “Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.”
Uposlite dete, ne smirujte ga tabletom
Gordana Plemić iz udruženja Roditelj ukazuje na to da roditelji često idu linijom manjeg otpora, pa se odluče na lakšu opciju da zabave dete.
– Daju mu tablet i ono se tako smiri. Ali, ako je to u preteranoj meri, ima vrlo nepovoljne posledice. Kad se pojavio prvi televizor, to jeste bila zabava i novina, ali nije bila tolika opsednutost kao sada sa internetom. Od najranijeg detinjstva treba dete usmeravati, više s njim razgovarati, aktivno se igrati, uposliti ga, ponuditi mu više sadržaja, a što više zaobići ovako pasivne zabave kroz pametne uređaje – kaže Plemićeva i dodaje da roditelji treba i sami da budu manje zaokupljeni modernom tehnikom i internetom, pa će deca učiti na njihovom primeru.
Broj
6 sati slobodnog vremena dnevno na internetu, za računarom, telefonom ili tabletom može da se smatra kao zavisnost od interneta
Situacija u svetu
13,5 odsto tinejdžera u Kini zavisno je od interneta
16-20 odsto tinejdžera u Južnoj Koreji zavisno je od interneta
Kada je zavisnik od interneta u krizi, može imati sledeće simptome:
– bes, mrzovolju, agresivnost
– ćutljivost, povlačenje u sebe
– plač, svađanje, vikanje
– ubrzano lupanje srca, crvenilo u licu, drhtavicu, znojenje
– histeriju, napad panike, napad besa, udaranje predmeta oko sebe
(u zavisnosti od uzrasta i tipa ličnosti zavisnika)
Vrste zavisnosti od interneta:
– zavisnost od igranja kompjuterskih igara
– zavisnost od surfovanja internetom
– zavisnost od sajber-seksa
– zavisnost od uspostavljanja prijateljskih veza putem interneta
– zavisnost od internet kockanja
– zavisnost od kompjutera uopšte
Činjenice
– 1996. godine je prvi put u svetu upotrebljen pojam internet zavisnost
– Ubrzo počinju da se otvaraju prve institucije specijalizovane za ovaj problem, a danas ih već ima i kod nas
– 18. juna 2018. godine Svetska zdravstvena organizacija je zvanično uvrstila zavisnost od video-igara onlajn i oflajn u bolesti
Izvor: Kurir.rs/Silvija Slamnig
