DEČACI
„Izgleda da na ovim izborima jedino ti nećeš imati nikakvih dilema. Jedan od kandidata je tvoj drug iz detinjstva“ – reče mi kolega.
Da, znam ga skoro pedeset godina. Još uvek se dobro sećam kako je terorisao slabije od sebe, koliko je bio podmukao i prevrtljiv. Imali smo deset godina, možda jedanaest. Bez ikakvog razloga istukao je sedmogodišnjeg dečaka i izbio mu zub. Posle se pred nama hvalio kako je to zub opasnog četrnaestogodišnjaka iz susedne ulice. Jedan od dečaka ga je začuđeno gledao i rekao da je to zub sedmogodišnjeg Janka iz naše ulice. Udario ga je pesnicom u usta. Posle je sa sobom nosio dva zuba. Ponosno ih je pokazivao i hvalio se kako su nekada bili u vilici Pere Jankovića, najopasnijeg momka u našem kraju. Pera jeste jak i opasan, govorio je moj drug iz detinjstva, ali je i glup jer mu je palo na pamet da se kači s njim. Svi smo ćutali. Od tada je prošlo skoro pedeset godina. Ne mogu reći da sam tada znao da će on napraviti sjajnu političku karijeru jer o politici u to vreme nisam ni razmišljao. Mislio sam samo na to koliko je on zao i pokvaren i govorio sebi da mi takvi drugovi nisu potrebni.
Da, na ovim izborima neću imati dileme. Znam za koga sigurno neću glasati.
Đorđe Otašević
Đorđe Otašević satirična priča
